Рођен је у Великом Градишту 16. новембра 1869. године. Дипломирао је 1892. године класичну филологију и историју на Великој школи у Београду, да би потом радио као професор гимназије у Великом Градишту и Неготину. Од 1895. године обавља дужност помоћника управника (чувара) Народног музеја. Од 1896. године студира археологију у Берлину, потом и у Минхену где је докторирао 1899. године. По повратку у Београд постављен је за лектора на Великој школи и од 1906. године обавња дужност управника Народног музеја. Од 1922. године редовни је професор на Београдском универзитету. Иако пензионисан 1939. године, поново се вратио на место редовног професора 1947. године.
Научни опус углавном обухвата радове из области праисторијске, античке и средњевековне археологије, историје уметности и нумизматике. Од 1911. године започиње системска истраживања у Винчи која трају до Првог светског рата и наставњена су тек од 1929. године.
Поред научних истраживања бавио се и преводилаштвом.
Умро је у Београду 04. новембра 1956. године.