Рођен је у Београду 08. новембра 1853. године. Завршио је Прву београдску гимназију 1868. године, а потом и Велику школу 1871. године. као државни питомац наставио је школовање у Минхену, Бечу и Берлину. Због избијања српско- турског рата 1876. године враћа се у земљу и служи у главној војној интендантури. По завршетку рата наставња студије у Лајпцигу где је и докторирао из области филозофије и политичке економије. По повратку у Србију постављен је за професора политичке економије на Великој школи. Политички је ангажован у оквиру Радикалне странке и као њен кадар постаје министар финансија 1887. године и на тој дужности ће остати готово непрекидно до 1897. године. Као министар подржавао је развој домаће индустрије, али и снажнију улогу државе у економији стварањем монопола на дуван и со, као и преузимањем експлоатације железница у државне руке. После Ивандањског атентата 1899. године морао је да бежи из земље, али се већ следеће године враћа и преузима место министра иностраних послова. Са променом династије именован је за посланика у Бечу 1903. године и на том месту га је задесио Царински рат 1906. године у којем је заузео позицију непопуштања Аустро-Угарској и инсистирао је на економској еманципацији Србије. Од 1906. године ради као посланик у Берлину, а од 1909. године у Риму.
Објављивао је низ радова из области економије и историје економије, а преводио је и књижевност са немачког.
Редовни члан СКА постао је 1901. године
Умро је 01. марта 1913. године на Сушаку.