Филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека Cрпске краљевске академије. Његов отац Стеван прешао је у Београд из Бачке, где је радио као чиновник управе града. Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Бачку. Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду. Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године. На Великој школи Београду, био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића. Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском одељењу Српске краљевске академије. Повлачио се са војском крајем 1915, али није могао даље од Призрена, па се вратио, али затекао је растурену кућу и разбацане књиге и папире. За време окупације није му било допуштено да дође на Академију, па је нешто покушавао да ради код куће. На Ђурђевдан 1916. изашао је да са гомиле књиге пробере, оно што би се дало искористити, али ударила га је срчана кап.У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Самосталних радова од значаја нема. Сакупљао је грађу за велики рјечник СКА дуги низ година, и написао је „Оглед“ тог рјечника како га је он замишљао („Српски рјечник књижевног и народног језика“, 1913). Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од почетка 1903.