Стојановић, Љубомир

Identity area

Type of entity

Person

Authorized form of name

Стојановић, Љубомир

Parallel form(s) of name

  • Stojanović, Ljubomir

Standardized form(s) of name according to other rules

Other form(s) of name

  • Stojanović, Ljuba
  • Стојановић, Љуба

Identifiers for corporate bodies

Description area

Dates of existence

1860-1930

History

Српски државник, политичар и филолог, редовни члан Српске краљевске академије.

Филолог и историчар по образовању, Љубомир Стојановић је завршио Филозофски факултет Велике школе у Београду, а усавршавао се у Бечу, Петрограду и Лајпцигу. Стојановић је најпре био гимназијски професор, а потом професор на Великој школи у Београду од 1891. до 1899. године. У политику је ушао 1897, као члан Народне радикалне странке. Као оснивач и председник Самосталне радикалне странке, произашле из издвајања млађих радикала из Народне радикалне странке, после 1901. године (странка званично од 1905) био је више пута министар просвете и црквених дела (1903, 1904, 1906, 1909) у Србији, под демократском и уставном владавином краља Петра I Карађорђевића. У два наврата био је и председник самосталске владе (1905-1906). Избори које је спровела самосталска влада Љубомира Стојановића (23. јула 1905), остали су запамћени као наслободнији у низу парламентарних избора спроведених по Уставу од 1903. године. Државни саветник био је од 1910. до 1912, током Првог светског рата

После Првог светског рата, Стојановић је био један је од оснивача Републиканске странке и први председник њеног Главног одбора. Од 1913 до 1923. године био је секретар Српске краљевске академије наука, будуће Српске академије наука и уметности; врло активан на научном пољу. Стојановић је објавио издања великог броја старих рукописа, докумената, записа, натписа, родослова и писама: Мирослављево јеванђеље, Стари српски натписи и записи (6 књ.), Стари српски родослови и летописи, каталоге рукописа Српске краљевске академије, Народне библиотеке у Београду и друго. Стојановић је објављивао и критички приређена дела Вукова, укупно 17 томова, од којих је најзначајнија Вукова преписка. Писао је и приређивао уџбенике граматике за средње школе, студије о старим српским штампаријама, српским црквама од 15. до 16. века, о архиепископу Данилу, а као најзначајније дело издваја се биографија Живот и рад Вука Стефановића Караџића.

Places

Ужице, рођен 1860.
Праг, умро 1930.

Legal status

Functions, occupations and activities

Политичар и филолог

Mandates/sources of authority

Internal structures/genealogy

General context

Relationships area

Access points area

Control area

Authority record identifier

Institution identifier

Народна библиотека Србије

Rules and/or conventions used

Status

Draft

Level of detail

Minimal

Dates of creation, revision and deletion

04.10.2019., 26.05.2020.

Language(s)

  • Serbian

Script(s)

  • Cyrillic

Sources

https://sr.wikipedia.org/wiki/Љубомир_Стојановић

Maintenance notes

1910к030, 2005р184,
  • Clipboard

  • Export

  • EAC