Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Вилсон, Вудро
Parallel form(s) of name
- Wilson, Woodrow
- Vilson, Vudro
Standardized form(s) of name according to other rules
- United States. President (1913-1921 : Wilson) [AACR2]
Other form(s) of name
- Thomas Woodrow Wilson
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1856-1924
History
Рођен је у Стантону, Вирџијнија, 28. децембра 1856. године у презвитеријанској породици и презвитеријанска црква је имала велики утицај на његово васпитање и образовање. Породица се убрзо по његовом рођењу селила по Џорџији и Сјеверној и Јужној Каролини, гдје му је отац био презвитеријански свештеник. Током америчког грађанског рата, отац му је служио као капелан у конфедеративној војсци. Послије рата, Вудро Вилсон се школовао на Дејвидсон колеџу крај Шарлота, а од 1875. године студира Њу Џерси Колеџу (касније Принстон). Послије завршетка колеџа, уписује студије права на Универзитету у Вирџинији, а докторирао је 1886. године на Универзитету Џон Хопкинс. Послије докторирања посветио се академској каријери, предавао на колеџима, али се 1890. године вратио на Принстон као предавач историје и политичких наука, а од 1902. године је и његов предсједник. Од 1910. године окреће се политици и изабран је за гувернера државе Њу Џерси испред Демократске странке, да би већ 1913. године био изабран као 28. предсједник Сједињених Америчких Држава и као први предсједник са Југа послије грађанског рата. И фокусу првог мандата су му биле финансијске и трговинске реформе. (укинут је дјечији рад, уведена финанскијске мјере подршке пољопривреди, створене су као савезне агенције Federal Trade Commission која надгледа пословну праксу и антимонополску политику и Federal Reserve System која надгледа финансијско пословање.) У спољној политици фокус му је био на Латинској Америци гдје су УСА окупирале Хаити и Доминиканску републику, а интензивирани су и сукоби са Мексиком.На други манадат предсјеника САД изабран је 1916. године. Иако су од избијања Првог свјетског рата САД заузимале неутралну позицију, након афере "Цимерманов телеграм" одлучују да се априла 1917. године укључе у рат на страни сила Антанте. Као основни програм САД у рату 08. јануара 1918. године Вилсон је изнио програм назван "Четрнаест тачака". На тим основама Вилсон је и лично учествовао на Мировној конференцији у Паризу. Версајски мир из 1919. године представљао је низ компромиса и по повратку у САД Вилсон није успио да Конгрес потврди Вресајски мир.
Умро је 03. фебруара 1924. године .
Умро је 03. фебруара 1924. године .
Places
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Final
Level of detail
Partial
Dates of creation, revision and deletion
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Maintenance notes
2312к030,