Identity area
Reference code
Р 424
Title
Архива Светолика Ранковића
Date(s)
- 1857 - 1896 (Creation)
Level of description
Fonds
Extent and medium
Фонд садржи 23 јединице распоређене у 2 фасцикле.
Context area
Name of creator
(1863-1899)
Biographical history
Књижевник. Његов отац Павле у време рођења Светолика био је учитељ у Моштаници, а постао је свештеник након што се породица преселила у Гараши, село у крагујевачком округу, поред Аранђеловца. Нижу гимназију и богословију Ранковић је завршио 1884. у Београду, а потом је отишао у Кијев и тамо свршио Духовну академију. У Кијеву се Ранковић упознао са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе, а највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца. Док је Ранковић био на летњем распусту 1886, разбојници су напали породичну кућу и убили оца Павла, а мајку и остале мучили. Ранковић је успео да побегне и доведе помоћ под околностима сличним онима које су описане у његовом делу „Горски цар“ када говори о хајдучкој похари газда Ђорђа.
Пошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.
Године 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу. Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро у 36. години живота. Српска књижевна задруга 1900. је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.
Библиографија: Горски цар, Београд 1897; Сеоска учитељица, Београд 1898; Порушени идеали, Београд 1900; Слике из живота, Београд 1904; Целокупна дела I, II, III „Српски писци“, Београд, 1928;Сабрана дела I, II, Београд 1952.
Пошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.
Године 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу. Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро у 36. години живота. Српска књижевна задруга 1900. је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.
Библиографија: Горски цар, Београд 1897; Сеоска учитељица, Београд 1898; Порушени идеали, Београд 1900; Слике из живота, Београд 1904; Целокупна дела I, II, III „Српски писци“, Београд, 1928;Сабрана дела I, II, Београд 1952.
Repository
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Фонд се састоји из докумената Светолика Ранковића и његовог оца Павла - похвалнице, сведочанства, дипломе, уверења, постављења, војна књижица. Поред докумената, налазе се и 3 фотографије Светолика Ранковића, као и свешчица са његовим рукописима и белешкама.
Appraisal, destruction and scheduling
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Accruals
Не очекују се допуне.
System of arrangement
Грађа је делимично сређена хронолошки.
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Conditions governing reproduction
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Language of material
- Russian
- Serbian
Script of material
- Cyrillic
Language and script notes
Physical characteristics and technical requirements
Потребна конзервација.
Finding aids
Allied materials area
Existence and location of originals
Existence and location of copies
Related units of description
Notes area
Alternative identifier(s)
Access points
Subject access points
Place access points
Name access points
Genre access points
Description identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Sources
Jugoslovenski književni leksikon, Novi Sad, 1984, str. 692-693.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B