Рођен је у Сплиту 15. априла 1864. године. Школовао се у Сплиту, Дубровнику и Загребу. Студије права је похађао у Загребу и Грацу. По завршетку школовања радио је као судски чиновник у Загребу и Трсту, а потом као адвокат у Дубровнику до 1896. Каријеру наставља у Црној Гори и то као секретар кнеза Николе (1899-1903), али и као министар правде (1901-1902) и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану. По окончању службе у Црној Гори радио је као васпитач принца Александра Карађорђевића у Београду (1904-1906), а потом је службовао и на двору у Софији (1907-1911). Пред балканске ратове враћа се у службу на црногорски двор где обавља дужност шефа кабинета канцеларије краља Николе I, а по окончању рата и дужност црногорског делегат на Лондонској конференцији мира (1913-1914). Током Првог светског рата боравио је у Риму и радио у српској дипломатској служби (1915-1919). Учествовао је и на Конференцији мира у Версају у оквиру експертских тимова Краљевине СХС.
Поред политичке каријере бавио се историографским, публицистичким и књижевним радом. Најважније дело му је двотомна студија "Пад Дубровника" у којој проблемски обухваћа теме из историје Дубровника. Библиографија му је врло разнородна и обухвата тридесетак књига и брошура, те низ чланака.
Умро је у Загребу 18. априла 1951. године.

Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920), Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929, одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Ка­те­дри за оп­шту исто­ри­ју но­вог ве­ка изабран је 1951. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.