Јединица Р 1348/6/9 - Исписи из италијанских архива

Подручје идентификације

Сигнатура

Р 1348/6/9

Наслов

Исписи из италијанских архива

Датум(и)

Ниво описа

Јединица

Обим и носач записа

58 листова разног формата.

Подручје контекста

Назив/Име ствараоца архивске грађе

(1899-1969)

Биографија

Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920), Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929, одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Ка­те­дри за оп­шту исто­ри­ју но­вог ве­ка изабран је 1951. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.

Историјат фонда

Подручје садржаја и структуре

Оквир и садржај

Исписи:
1-11 - Исписи из Архива у Фиренци (Archivio di Stato Firenze, Mediceo, filza 497, 500, 499a, 502, 506, 428, 532 (1562, 1563, 1567)
12 - Исписи из Архива у Риму (Archivio si Stato di Roma, Cammrele I Colletorie, B. 1143, Albanie e Dalmazia 1434-1462)
13 - Archivio della Rev. Camera Apostolica (Само податак о архиву)
14 - Далмација -Подаци о архивској грађи у Венецији према исписима С. Љубића.
15 - Подаци о трговини на Медитерану у 15. и 16 веку према Р. Романо (без наслова дела)
16-19 - Сигнатуре о Дубровнику у архиву у Фиренци.
20 - Забелешка Јорја Тадића о бродским мерама из Венеције 1962. године.
21 - Подаци о помену Дубровника у грађи архива у Палерму (Archivio di Stato di Palermo) из 16. века.
22 - Пoдаци о помену Дубровника у грађи архива у Месини (Archivio di Stato de Massina)
23 - Подаци о архивским серијама у архивама у Венецији (Collegio - Relazioni)
24 - Јевреји - Обавештење о подацима у : Atti del Provveditore Generale in Dalmazia ed Albania 1617/1792
25 - Дубровник - Подаци о рукописима у Нац. библиотеци у Паризу.
26 - Подаци о рукописима о Далмацији у националном архиву Француске.
27 - Подаци о архивским фондовима у Дубровнику (Р. Романо)
28-29 - Библиографски подаци о рукописима.
30 - Библиографски подаци о економској историји Медитерана.
31 - Подаци о серијама државног архива у Венецији.
32-33 - Сигнатуре о Далмацији и Дубровнику у Државном архиву у Венецији.
34 - Сигнатуре о Далмацији, Дубровнику и Котору у архивима Венецији.
35 - Исписи из: Braudel - Romano, Livourne...
36 - Сигнатуре о Дубровнику у државном архиву у Венецији.
37 - Обрачуни о бродском промету у градовима Далмацији. Без сигнатуре.
38 - Венеција - Попис штампарија словенских књига
39 - Попис прегледаних серија државног архива у Венецији
40 - Сеоба Словена у Италији - 16. 05. 1549, Senato Mar. 6, 136v
41 - Подаци о нотарским серијама у Венецији у којима има грађе за источну трговину.
42-48 - Попис сигнатуре серија државног архива у Венецији, Senato Mar.
49-50 - Попис сигнатура: Contrats de nolis (Alberto Tenenti)
51 - Ливорно - Сигнатуре докумената у државном архиву Фиренце.
52-54 - Подаци и архзивским серијама државног архива у Венецији
55 - Хвар - 22. 04. 1458. Senato Mar. 6, 67
56 - Трогир - 20. 02. 1455. Senato Mar. 5, 73.
57 - Куга - 08. 01. 1455, Notario di Collegio 9, 154
58 - Банке у Брижу - Библиографски податак.

Вредновање, излучивање и рокови чувања

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Допуне

Не очекују се допуне.

Систем сређивања

Подручје услова приступа и коришћења

Услови приступа

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Услови умножавања

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Језик грађе

  • Латински

Писмо грађе

  • Латиница

Напомене о језику и писму

Физичке особине и технички захтеви

Информативна средства

Подручје сродне грађе

Постојање и локације оригинала

Постојање и локације копија

Сродне јединице описа

Сродни описи

Подручје напомена

Алтернативни идентификатор(и)

Приступне тачке

Предметне приступне тачке

Приступне тачке места

Приступне тачке назива/имена

Приступна тачка жанра

Идентификатор описа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Извори

Подручје улазног инвентара

Повезане теме

Повезани људи и организације

Повезани жанрови

Повезана места