Подручје идентификације
Сигнатура
Р 1348/4/10
Наслов
Попис сигнатура - Разно
Датум(и)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
33 стране.
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1899-1969)
Биографија
Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920), Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929, одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Катедри за општу историју новог века изабран је 1951. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
1. Разне сигнатуре о Александрији у дубровачком архиву
2-4. Разне сигнатуре из серије: Levante - Processi.
5. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 14 (1448 - 1492).
6. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 15 (1449 -1552).
7. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 16 (1456 и даље).
8. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 24 (1548 - 1551).
9 - 10. Сигнатуре о Србији из Lettere di Levante .25, 26, 27, 28, 29, З0, 41, 42, 43.
11 - 14. Сигнатуре из: Sententiae cancellariae: 84 - 119, 121 - 128.
15. Сигнатуре из: Intentiones 4 (1568).
16. Сигнатуре о здравственој култури: Acta S. M. M. (XVII век)
17 - 18. Попис прегледаних серија у дубровачком архиву
19. Фиша: О примању Срба у грађанство према Consilium Maius.
20. Разне сигнатуре под насловом "Pekarstvo".
21 - 23. Diversa. Попис разних сигнатура из разних серија.
24. Попис разних сигнатура под насловом "Slikari".
25. Белешка о архивским серијама без икаквих сигнатура и исписа.
26. Белешке Б. Храбака о садржају серије Mobilia.
27. Сигнатуре о колонијама на Балкану: Diversa cancellariae 79 (1478-1479).
28. Сигнатуре о потапању вуне.
29. Београд - разне сигнатуре.
2-4. Разне сигнатуре из серије: Levante - Processi.
5. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 14 (1448 - 1492).
6. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 15 (1449 -1552).
7. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 16 (1456 и даље).
8. Разне сигнатуре: Lettere di Levante 24 (1548 - 1551).
9 - 10. Сигнатуре о Србији из Lettere di Levante .25, 26, 27, 28, 29, З0, 41, 42, 43.
11 - 14. Сигнатуре из: Sententiae cancellariae: 84 - 119, 121 - 128.
15. Сигнатуре из: Intentiones 4 (1568).
16. Сигнатуре о здравственој култури: Acta S. M. M. (XVII век)
17 - 18. Попис прегледаних серија у дубровачком архиву
19. Фиша: О примању Срба у грађанство према Consilium Maius.
20. Разне сигнатуре под насловом "Pekarstvo".
21 - 23. Diversa. Попис разних сигнатура из разних серија.
24. Попис разних сигнатура под насловом "Slikari".
25. Белешка о архивским серијама без икаквих сигнатура и исписа.
26. Белешке Б. Храбака о садржају серије Mobilia.
27. Сигнатуре о колонијама на Балкану: Diversa cancellariae 79 (1478-1479).
28. Сигнатуре о потапању вуне.
29. Београд - разне сигнатуре.
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Српски
Писмо грађе
- Латиница