Подручје идентификације
Сигнатура
Р 1348/1/V/4
Наслов
Monti 4 (1621, 1635)
Датум(и)
- 1957-02-19 - 1957-02-22 (Стварање)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
44 л.
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1899-1969)
Биографија
Рођен је 05. јуна 1899. године у Старом граду на Хвару. Ту је завршио и основну школу, а потом и класичну гимназију у Задру и Сплиту. Историју и филозофију студирао је на универзитетима у Загребу (1917-1919), Прагу (1919-1920), Лајпцигу и Берлину (1920-1921), и на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је дипломирао 1922. године. На истом факултету, 1929, одбранио је докторску дисертацију „Шпанија и Дубровник у 16. веку“. Стручно се усавршавао на Сорбони у Паризу, током школске 1930/1931. године. Након завршетка основних студија, ступио је у државну службу као суплент Поморске академије у Котору (1922). Већ наредне школске године постаје професор Трговачке академије у Дубровнику, а касније и директор те институције. Током овог периода интензивно истражује историјску грађу у Дубровачком архиву. одине 1935. изабран је у звање доцента на Филозофском факултету Универзитета у Загребу. Предавао је Општу историју новог века. За вишег саветника у Министарству просвете у Београду постављен је 1938. године. Наредне године изабран је за доцента на Одсеку за историју Филозофског факултета Београдског универзитета. На истом факултету, прошао је сва универзитетска звања, а за редовног професора на Катедри за општу историју новог века изабран је 1951. године.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1940, а за редовног члана Српске академије наука 1959. године. Обављао је дужност секретара Одељења друштвених наука од 1963. до 1969. године.
жБио је један од најистакнутијих познавалаца историје Дубровачке републике, као и историје Медитерана. Његов научни интерес обухватао је и бројне теме из српске и балканске историје у периоду између 16. и 18. века. Поред студија уско везаних за дубровачку историју значајан је његов рад на расветљавању привредне прошлости српских и балканских земаља средњег века. На основу дубровачке архивске грађе добио је читав низ података о аграрној и рударској производњи у Србији средњег века. Указао је на развој трговачког сталежа у средњовековној Србији и на значај српске рударске производње за развој Дубровачке републике.
У књизи Дубровачки портрети (1948) сакупио је биографије многих истакнутих личности из дубровачке историје, као што су: Фрања Гундулић, Марин Држић, Никола Працатовић, Цвијета Зузорић. Бавио се и историјом јеврејске заједнице у Дубровнику, плод овог интересовања је монографија Јевреји у Дубровнику до половине XVII стољећа (1937). Теми јеврејске историје вратио се после Другог светског рата, кад је објавио две студије Из историје Јевреја у југоисточној Европи (1959) и Допринос Јевреја трговини с далматинским приморјем у XVI и XVII веку (1966).
Био је један од најбољих латинских палеографа свога времена. Систематски је објављивао дубровачку архивску грађу: Писма и упутства Дубровачке републике I, Прилози за историју здраствене културе старог Дубровника (заједно са Ристом Јеремићем), Дубровачка архивска грађа о Београду и Грађа о сликарској школи у Дубровнику XVIII—XVI века. У уводној студији за критичко издање Писама и упутстава Дубровачке републике пружио је један од најбољих прегледа фондова тадашњег Државног архива у Дубровнику.
Преминуо је 4. октобра 1969. у Београду.
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Ова свеска је директан наставак исписа из свеске 3.
Свеска садржи исписе:
Libro di Monti, 1621, fol. 101 - 172.
Libro di Monti, 1635, fol. 1-178
Уводна напомена: "Ova knjiga je u veoma trošnom stanju; mastilo je skoro potpuno upropastilo cele listove; razaznaju se, u takvim slučajevima, samo brojevi koji označavaju redni broj vlasnika uloga i suma njegovih primanja u toku ove godine. Imao sam mnogo muke !"
Завршна напомена: "U ovoj istoj seriji: 61, Monti još su samo 3 male knjige (a ne kao kod Đelčiča 63).
Prva: Libro delli residui delli monti di Napoli dell' 1660 che di mancho sono stati indebitati al libro annuale dell' 1660, Poređana su imena azbučnim redom, a uz njih su naznačene svote koje su primili i koje duguju, ukupno: 100.
Druga: Breve ristretto delli capitali et annue entrate che si passìedono in questo Regno di Napoli dell' infrascritti Luochi Pii et particolari dell' Eccma Republica di Ragusa nell' infrascritti anni che si esiggono dall' I11o Sr D. Gio. Ardia, marchese di S. Lauro, Come procuratore, cavati dalli Mci Compti e dal Re Patrimonio come dalli bilanci. Nigde nisam našao na koje se godine ovo odnosi. Po pismu bi moglo biti početak XVIII v.
Treća: Monti 1789 - 1790, Kurs stranih valuta..., Ukupno ima 115 vlasnika uloga”.
Свеска садржи исписе:
Libro di Monti, 1621, fol. 101 - 172.
Libro di Monti, 1635, fol. 1-178
Уводна напомена: "Ova knjiga je u veoma trošnom stanju; mastilo je skoro potpuno upropastilo cele listove; razaznaju se, u takvim slučajevima, samo brojevi koji označavaju redni broj vlasnika uloga i suma njegovih primanja u toku ove godine. Imao sam mnogo muke !"
Завршна напомена: "U ovoj istoj seriji: 61, Monti još su samo 3 male knjige (a ne kao kod Đelčiča 63).
Prva: Libro delli residui delli monti di Napoli dell' 1660 che di mancho sono stati indebitati al libro annuale dell' 1660, Poređana su imena azbučnim redom, a uz njih su naznačene svote koje su primili i koje duguju, ukupno: 100.
Druga: Breve ristretto delli capitali et annue entrate che si passìedono in questo Regno di Napoli dell' infrascritti Luochi Pii et particolari dell' Eccma Republica di Ragusa nell' infrascritti anni che si esiggono dall' I11o Sr D. Gio. Ardia, marchese di S. Lauro, Come procuratore, cavati dalli Mci Compti e dal Re Patrimonio come dalli bilanci. Nigde nisam našao na koje se godine ovo odnosi. Po pismu bi moglo biti početak XVIII v.
Treća: Monti 1789 - 1790, Kurs stranih valuta..., Ukupno ima 115 vlasnika uloga”.
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Латински
- Српски
Писмо грађе
- Латиница
Напомене о језику и писму
Физичке особине и технички захтеви
Информативна средства
Подручје сродне грађе
Постојање и локације оригинала
Постојање и локације копија
Сродне јединице описа
Подручје напомена
Алтернативни идентификатор(и)
Приступне тачке
Предметне приступне тачке
Приступне тачке места
Приступне тачке назива/имена
Приступна тачка жанра
Идентификатор описа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Извори
"Каталог рукописне заоставштине академика Јорја Тадића"