Јединица Р 1328 - Писмо Константина Фотића Ивану Суботићу

Подручје идентификације

Сигнатура

Р 1328

Наслов

Писмо Константина Фотића Ивану Суботићу

Датум(и)

  • 1944-03-18 (Стварање)

Ниво описа

Јединица

Обим и носач записа

5 листова; 28х23 cm

Подручје контекста

Назив/Име ствараоца архивске грађе

(1891-1959)

Биографија

Правник и дипломата. Основно образовање завршава у Шапцу, а наставља у Београду где је матурирао у II београдској гимназији 1909. године. Студије права је завршио у Бордоу 1912, а докторирао у Паризу 1914. године. Учествовао је у балканским и Првом светском рату. Из ратова је изашао са чином коњичког капетана I класе. Указом од 1. септембра 1916, постављен је за писара Министарства иностраних дела Краљевине Србије. Током рата службовао је на Крфу, у Берну и Паризу. На Конференцији мира у Паризу био је секретар Делегације Краљевине СХС, а потом је радио у канцеларији министра иностраних дела Анта Трумбића до краја јула 1920. године. Током 1920. и 1921. године, био је секретара посланстава у у Бечу и Лондону. Од фебруара 1927. је стални делегата Краљевине СХС при Друштву народа у Женеви. На овој дужности је остао до 14. фебруара 1929, када је министар Војислав Маринковић одлучио да га постави за генералног политичког директора Министарства иностраних дела. Нову функцију је обављао од априла 1929. до октобра 1930, када је постављен за в.д. првог (политичког) помоћника министра иностраних послова, На овом положају је остао до јануара 1932, када је по други пут постављен за сталног делегата при Друштву народа у Женеви до1935, када постаје посланик у Вашингтону. Он је остао у САД до краја своје чиновничке каријере, најпре као посланик, а од септембра 1942. по подизању ранга дипломатског представништва и као први амбасадор Краљевине Југославије у САД. Шубашићева влада га је пензионисала у лето 1944. због подршке покрету генерала Драже Михаиловића. После рата био је близак српским емигрантским круговима. Написао је мемоаре о Другом светском рату под насловом "Рат који смо изгубили: трагедија Југославије и погрешка Запада".

Назив/Име ствараоца архивске грађе

(1893-1973)

Биографија

После завршене основне школе и гимназије, студирао је права у Београду, и Бечу до почетка Првог светског рата. После 1918. наставио је школовање у Паризу и Лозани до 1920. године. Докторирао је на Правном факултету у Лозани 1926. Током боравка у Лозани напоредо је студирао и друштвене и политичке науке, а био је и председник Удружења југословенски студената у Швајцарској. Учествовао у балканским ратовима као добровољац у Српској војци. Био је учесник Првог светског рата прво као ђак војни обвезник а потом као резрвни коњички поручник. Примљен је у службу Министарства иностраних дела Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године. Министар иностраних послова Милан Стојадиновић га је преместио за саветника Сталне делегације при Друштву народа у Женеви, јула 1935. године. Нови министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић га је преместио за посланика у Анкари, марта 1939, али нову дужност није преузео јер је премештен за посланика у Лондону маја исте године. После пораза Краљевине Југославије у Априлском рата, Иван Суботић је са положаја посланика у Лондону стављен на располагање указом од 4. августа 1941. године. Решењем Министарског савета од 12. августа исте године, постављен је за краљевског делегата при Црвеном крсту Сједињених Америчких Држава. После рата остаје у Сједињеним Државама. Био је професор на Правном факултету у Њујорку, такође је био потпредседник Адвокатске коморе Сједињеиних Америчких Држава и на тој позицији је остао до своје смрти.

Историјат фонда

Подручје садржаја и структуре

Оквир и садржај

У прилогу писма су два извештаја из Каира која се односе на "здравствене прилике у земљи" и на стање "вароши и села". Оба извештаја су настали фебруара 1944. године.

Вредновање, излучивање и рокови чувања

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Допуне

Не очекују се допуне.

Систем сређивања

Подручје услова приступа и коришћења

Услови приступа

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Услови умножавања

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Језик грађе

  • Српски

Писмо грађе

  • Латиница

Напомене о језику и писму

Физичке особине и технички захтеви

Информативна средства

Подручје сродне грађе

Постојање и локације оригинала

Постојање и локације копија

Сродне јединице описа

Сродни описи

Подручје напомена

Алтернативни идентификатор(и)

Приступне тачке

Предметне приступне тачке

Приступне тачке места

Приступне тачке назива/имена

Приступна тачка жанра

Идентификатор описа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Извори

Подручје улазног инвентара

Повезане теме

Повезани људи и организације

Повезани жанрови