Правник и дипломата. Основно образовање завршава у Шапцу, а наставља у Београду где је матурирао у II београдској гимназији 1909. године. Студије права је завршио у Бордоу 1912, а докторирао у Паризу 1914. године. Учествовао је у балканским и Првом светском рату. Из ратова је изашао са чином коњичког капетана I класе. Указом од 1. септембра 1916, постављен је за писара Министарства иностраних дела Краљевине Србије. Током рата службовао је на Крфу, у Берну и Паризу. На Конференцији мира у Паризу био је секретар Делегације Краљевине СХС, а потом је радио у канцеларији министра иностраних дела Анта Трумбића до краја јула 1920. године. Током 1920. и 1921. године, био је секретара посланстава у у Бечу и Лондону. Од фебруара 1927. је стални делегата Краљевине СХС при Друштву народа у Женеви. На овој дужности је остао до 14. фебруара 1929, када је министар Војислав Маринковић одлучио да га постави за генералног политичког директора Министарства иностраних дела. Нову функцију је обављао од априла 1929. до октобра 1930, када је постављен за в.д. првог (политичког) помоћника министра иностраних послова, На овом положају је остао до јануара 1932, када је по други пут постављен за сталног делегата при Друштву народа у Женеви до1935, када постаје посланик у Вашингтону. Он је остао у САД до краја своје чиновничке каријере, најпре као посланик, а од септембра 1942. по подизању ранга дипломатског представништва и као први амбасадор Краљевине Југославије у САД. Шубашићева влада га је пензионисала у лето 1944. због подршке покрету генерала Драже Михаиловића. После рата био је близак српским емигрантским круговима. Написао је мемоаре о Другом светском рату под насловом "Рат који смо изгубили: трагедија Југославије и погрешка Запада".