Песник. Школовао се у Фочи и Сарајеву где постаје члан СКОЈ-а 1938. године, тако да је с првим данима рата ступио у партизанске редове. У рату је и написао своје прве стихове. С преласком у Београд, 1949. године, долази на чело књижевног часописа Младост. Био је и генерални секретар Савеза књижевника Југославије, главни уредник Књижевних новина, уредник Културног додатка Политике и уредник НИН-а, на чијем челу је био од 1963. до 1968. године.Председник Српске књижевне задруге био је од 1973. до 1986. године.

Југословенски комунистички револуционар, генерални секретар Савеза комуниста Југославије (КПЈ/СКЈ, 1939—1980) и југословенски државник. Основну школу је започео у Кумровцу, да би у младости изучио браварски занат. Након што су га за време Првог светског рата тешко ранили и заробили Руси, Броз је послат у радни логор на Уралу. После тога је учествовао у Октобарској револуцији, а касније се прикључио и Црвеној армији у Омску. По повратку у земљу, дошао је у новоосновану Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, где се прикључио Комунистичкој партији Југославије (КПЈ). Током Другог светског рата био је вођа југословенских партизана. Тито је био главни вођа друге Југославије, социјалистичке федерације, која је постојала од 1943. до 1992. године. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у социјализам (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео самоуправни систем, који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година. Његова унутрашња политика укључује сузбијање националистичких осећања и промоцију „братства и јединства” шест југословенских народа.Био је генерални секретар (касније председник Председништва) Савеза комуниста Југославије (КПЈ/СКЈ, 1939—1980). Током Другог светског рата је постао премијер (1943—1963), а уставним променама 1953. постао је и председник (касније доживотни председник; 1953—1980) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је звање маршала Југославије и положај Врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), Југословенске народне армије (ЈНА, 1951—1980). Стекао је велику међународну славу као један од главних вођа Покрета несврстаних.