Песник, преводилац, писац и универзитетски професор. Радио је као професор гимназије пре рата и професор Академије за позориште, филм и телевизију Београд после рата. Школовао се у Француској - Греноблу и Ници, Филозофски факултет започео у Паризу, завршио у Београду. Као младић преживео je повлачење преко Албаније. Године 1922. дипломира на Филозофском факултету у Београду. Он је био сарадник у авангардним часописима „Зенит“ и „Путеви“. Био је један од оснивача групе београдских надреалиста и потписник манифеста и један од оснивача, покретача и уредника алманаха „Немогуће-L'Impossible". Почетком окупације Србије 1941. године је ухапшен и неко време провео у Бањичком логору. Постављен је за директора Академије за позоришну уметност у Београду 1948. године где је и предавао савремену књижевност све до одласка у пензију 1966. године. Године 1969. је изабран за професора емеритус Академије за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 16. децембра 1965, а за редовног члана 28. маја 1970.