Писац и дипломата. Основну школу завршава у Паризу, а Прву гимназију у Београду. Право дипломира у Београду 1927, да би следеће 1928. био примљен у Министарство иностраних дела. До 1941. је био секретар у посланствима у Бриселу и Букурешту. Успева да децембра 1941. дође у Лондон, где постаје лични секретар премијера ген. Симовића., затим С. Јовановижа и М. Трифковића до 1943. После рата остаје у В. Британији и био је генерални секретар Југословенског народног одбора (1945-1956). Магистрирао је на Универзитету у Кембриџу, где је радио као библиотекар Словенске библиотеке и као предавач српскохрватског језика, књижевности и историје (1961-1972). Један је од оснивача листа Наша реч. Објавио је много дела и чланака мемоарско-дневничке и историографске литературе.

Српски песник, есејиста, преводилац, професор Друге мушке гимназије и управник архива Српске академије наука и уметности, рођен у Студеници 1902. године. Основну школу, као и Трећу мушку гимназију похађао је у Београду. На Филозофском факултету у Београду завршио је југословенску и српску књижевност, а на Сорбони је годину дана био на студијама француске и руске књижевности. Био је најпознатији по својој поезији, али је писао и многе приповетке и новеле које су биле објављиване у периодичној штампи између два рата. Његова дела су превођена на енглески, немачки, руски језик... Умро је у Београду 1990. године.
Приредио је дело „Смрт Уроша V“ Стефана Стефановића 1951. године. Дела: Највећи севап, приповетке (1928), Мирис векова, приповетке (1932), О хеленској трагедији, оглед с једним освртом на наш народни дух (1932), Вук, пригодна драма (1937), Милан Ракић (1938), Из прошлости, чланци и огледи, Српска књижевна задруга, Београд (1949), Еснафски људи, приповетке (1952), Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку (1953), Његош : живот и рад (1953), Слуга Данило и друге приповетке (1955), Заустављени талас, песме (1956), Мирис векова, збирка приповедака објављена постхумно (2010).