Сликар, ликовни критичар, професор и декан Техничког факултета Универзитета у Београду. Завршио је 1905. Технички факултет у Београду. После тога је учио сликарство у Минхену (1905—1909), и у Паризу (1909—1912). Објавио је већи број критика, огледа и студија о уметности. Насликао је око 100 дела, од којих је 80 сачувано. Био је један од оснивача Уметничке групе „Облик“. Излагао је на заједничким изложбама у Паризу (1919), Филаделфији (1926), Лондону (1930), Риму (1937) и на 22. Бијеналу у Венецији (1940). Учествовао је у Балканским и Првом светском рату. Изабран је 1914. за доцента на Техничком факултету. Био је архитекта и између два рата један од најпознатијих српских сликара. Уочи Другог светског рата био је декан Техничког факултета у Београду. Као члан Демократске странке, током окупације, једно време је био затворен у логору на Бањици. Учествовао је у изради Српског цивилног плана са осталим српским интелектуалцима. У новембру 1944. године осуђен је и стрељан као народни издајник од стране нове револуционарне власти. Рехабилитован је 2007. године.