Професор, књижевник, сарадник за науку листа Политика у пензији Коста Димитријевић рођен је 1933. године у Београду где се школовао и 1958. дипломирао на Филозофском факултету. У лексиконима је означен као приповедач, романсијер, есејист, ликовни критичар, драмски писац, путописац, док је највише запажено и од критике повољно оцењено његово стваралаштво везано за животне исповести знаменитих уметника. Припадао групи писаца неосимболиста.
Током више од пола века књижевног стварања објавио 40 књига с тематиком из наше културно-историјске прошлости и савремености добивши низ истакнутих признања: Награда за животно дело УНС, Октобарска награда града Београда, плакета Народне библиотеке Србије, награда уметничког удружења Ђура Јакшић, плакете Бранислава Нушића, Милене Павловић Барили и др.
Најпре је сарађивао у омладинској штампи током школовања, а од 1960. новинар је ПУБ завода Југославија. Од 1963. до 1994. новинар је НИП "Политика" радећи у оквиру културне рубрике, да би у времену (не)подобности због критичког писања у брозовско-милошевићевском периоду скоро две деценије био онемогућаван у раду, забрањиван, премештан на лошија радна места, приморан да води дуге судске спорове, непрестано борећи се за истину и правду што најбоље сведоче његове књиге Време забрана (1991), Прљави Хаџи (1995) и Прогони писца (2002).
Од низа својих књига издвајају се Вожд Карађорђе (1971), Јунаци Српске трилогије говоре (1971), Вук и кнез (1972), Народни уметници Југославије (1976), Разговори и ћутања Ива Андрића (1975), Београђанка (1983), Седам прича о белом граду (1986), Казивања Јанка Брашића, Романтично-боемска Скадарлија, Никола Тесла — српски геније (1994), Старобеоградска хроника (2001), Убијени песник (2002) — роман о Бранку Миљковићу.
Књиге су му преведене на француски, енглески, италијански и пољски језик. Сарађивао у преко стотину домаћих и иностраних листова и часописа: Политика, НИН, Дуга, Летопис матице српске, Књижевност, Савременик, Српска реч, Погледи итд. Објавио је низ предговора, поговора као и прилога у зборницима и посебним публикацијама. По његовом сценарију снимљене су радио-драме посвећене животу и делу Хемингвеја, Станиславског и Миливоја Живановића. Сценариста је и водитељ разговора у документарном филму Династија Карађорђевића (1991). ТВ Политика је по његовом казивању снимила и приказала документарни филм Београд у сећањима Косте Димитријевића.

Правник, стручњак за међународно право и члан Сената Републике Српске. Гимназију је завршила на Сушаку 1936. Правни факултет је завршила у Загребу 1947, а докторат правних наука стекла је на Правном факултету у Београду 1950. Радила је у Јавном тужилаштву у Новом Саду и Београду (1946—49), на правном Факултету у Београду изабрана је за асистента 1949, ванредног професора 1960, редовног професора међународног јавног права 1965. године, а од 1973. је шеф катедре за међународно право и међународне односе. Студирала је и у Бечу и Лондону, и усавршавала се на Харварду и на универзитету Колумбија. Била је дугогодишњи председник Светског удружења за међународно право. Била је и председник Свјетске конфедерације за мир и разоружање са сједиштем у Лондону (ICDP), затим члан Извршног одбора Удружења правника свиета за борбу против нуклеарног наоружања, те члан Одбора за истраживање ратних злочина почињених од стране САД у Вијетнаму. Била је професорка Правног факултета у Београду и члан Сената Републике Српске од 1996. године. Писала је о злочинима и геноциду над Србима у двадесетом веку.

Писац, публициста и преводилац. Од девете године живи у Београду, где је завршио Филозофски факултет, Одсек за немачки језик и књижевност. После студија је постављен за стручног сарадника у Институту друштвених наука, затим је постао уредник за питања културе, преводилац и спикер у емисијама на немачком језику (Радио Београд 1965-69. г). После је прешао у статус слободног уметника. Аутор многобројних романа.