Особа

Васић, Доситеј

• Vasić, Dositej

• Доситеј Васић, свети
• Доситеј, загребачки митрополит
• Доситеј, митрополит
• Доситеј, нишки епископ
• Доситеј, владика

1877-1945

Митрополит загребачки. Гимназију и богословију завршио је у Београду 1899. године. Замонашен је у манастиру Манасија. Рукоположен је у чин јеромонаха 1899. године. Кијевску духовну академију, са степеном магистра богословља, завршио је 1904. године, а затим је две године на Берлинском универзитету изучавао богословске и филозофске науке. Након тога, у Лајпцигу је студирао филозофију. Од 1907. до 1909. године предавао је у Богословији Светог Саве у Београду. Као питомац Министарства просвете и црквених дела наставио је студије у Паризу, на Сорбони и Вишој школи социјалних наука. У Француској се упознао и са римокатоличким богословљем и устројством ове цркве. Од 1910. до 1912. године студира у Женеви. У току рата са Турцима, 1912. године, брине се о рањеницима. У мају 1913. године, Свети Архијерејски Сабор Краљевине Србије изабрао га је за епископа тада највеће српске епархије – нишке – која је имала око милион верника. За епископа нишког хиротонисан је 25. маја 1913. године.
Владика Доситеј се посебно истака хуманитарним радом у епархији током Првог светског рата, да би након слома 1915. године остао са народом у Нишу и по окупацији био је интерниран у Бугарску. Владика Доситеј се ''изнурен глађу и душевним патњама'' на своју епархију враћа из интернације 1918. године, после Бугарске капитулације.
Осим српског језика, врло добро је говорио руски, чешки, немачки и француски језик; у заробљеништву је научио бугарски, а познавао је и енглески језик.
Био је главни иницијатор за подизање споменика на Чегру и оснивања Народног Универзитета у Нишу.
Од 1920. године, па све до 1925. године, владика Доситеј је био делегат Српске Православне Цркве у Чехословачкој. У Југославији, у руским избегличким круговима, важио је, поред патријарха Варнаве, за најватренијег русофила међу српским епископима. Између два светска рата, био је један од најистакнутијих епископа СПЦ, скоро стални члан Светог Синода, администрирао је више епархија и замењивао патријарха Варнаву у болести и после смрти. Српска Православна Црква често га је слала у иностранство као свог делегата. Био је у Женеви, Базелу, Атини, Бугарској (1929 и 1931) и тд. У Индији је боравио током зиме 1936/37. године, у руској мисији.
На молбу Светог Сабора СПЦ, 1932. године, примио се избора за првог митрополита загребачког. Одликован је више пута. У Другом светском рату, одмах по нападу на Краљевину Југославију, усташе су митрополита Доситеја затворили и мучили у Загребу. Без свести, страшно изубијаног, митрополита загребачког Доситеја, Немци су возом пребацили из Загреба у Београд. Чим је стигао, смештен је у затвор Гестапоа, у ћелију у којој је пре њега био српски патријарх Гаврило. Пошто је био у тешком стању, пребачен је у санаторијум, па на кућно лечење. Последње дане свог живота провео је у београдском манастиру Ваведење, под бригом сестара руске игуманије Ангелине.
Свети архијерејски сабор Српске Православне Цркве је 22. маја 1998. године прогласио митрополита загребачко-љубљанског Доситеја (Васића) за Исповедника-мученика Православне цркве. У календару СПЦ помиње се 13. јануара/31. децембра.

Београд, рођен 5. 12. 1877.
Београд, умро 13. 01. 1945.

Епископ нишки 1913-1932
Митрополит загребачки 1932-1945

За израду нормативног записа личног имена види Идризовић, Ненад. „Ауторска каталогизација црквених имена: предлог за уједначавање примене чл. 131, 132, 133 ‘Правилника и приручника за израдбу абецедних каталога. Део 1, одредница и редалица’ Еве Вероне“, Библиотекар, Год. 56, св. 1 (2014): 57-67.

Коначни

Делимични

29. 11. 2018, 09.01.2024,

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник 2 (В-Г), Нови Сад, 2006, стр. 82-83.
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1180:--&catid=56
http://www.spc.rs/sr/sveti_ispovednik_dositej_vasitsh_mitropolit_zagrebachki_0

1811к103, 2401р030,