Станојевић, Јован

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Станојевић, Јован

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Stanojević, Jovan

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1845-1927

Историјат

Протојереј округа крајинског, батаљонски и бригадни свештеник. По завршетку основне школе и гимназије у Неготину, уписао се на богословију у Београду, коју је завршио 1867. године. За ђакона је рукоположен 29. децембра 1867. а рад је започео као вероучитељ. Ту је дужност обављао до 30. јула 1869. године. Исте године рукоположен је за свештеника и 13. августа 1869. постављен је за капелника проте неготинског. Парох неготински постао је 1. априла 1872. године, а протојереј округа крајинског 3. јануара 1893. Поред црквене службе, обављао је и бројне црквене и световне дужности, па је тако 1875. године постављен је за почасног члана Неготинске конзисторије, а од 1904. до 1909. године био је редован члан великог Духовног суда. У српско-турском рату 1876-1877. године обављао је свештеничку дужност, као батаљонски, па као бригадни свештеник и ту дужност наставио и у миру, све до 1885. Обављао је и војно-свештеничку дужност у неготинском гарнизону 1896. до 1912. године. Од 1887. године радио је као вероучитељ у нижој неготинској гимназији. Био је члан Црквеног удружења, затим добротворног Удружења за сиромашне, члан Црвеног крста и Друштва Свети Сава и један од оснивача прве неготинске Земљорадничке задруге 1899. године. Био је и председник Одбора за подизање споменика Хајдук Вељку Петровићу, који је по нацрту архитекте Илкића подигнут 1892. године. Прота Јован је са супругом Јелком имао ћерку Зорицу удату за Петра Типу, угледног математичара и просветног инспектора. Зорица Типа је у договору са супругом завештала кућу у тада Душановој улици број 7, а данас у улици Бранка Перића број 13 под условом да четири просторије у њој служе за смештај Музеја „Хајдук Вељко”, да у осталом простору живе њени условно речено наследници и да се на згради истакне табла са натписом „Задужбина Јелке и Јована Станојевића окружног проте крајинског”. Музеј је те просторије користио кратко, у њима је од 30. октобра 1957. решењем Народног одбора среза Неготин смештен Историјски архив Неготин.

Места

Мокрање, рођен 1845.
Неготин, умро 1927.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

23. 03. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B_(%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8)

Напомене о одржавању

2003к103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC