Особа

Васиљевић, Алимпије

• Vasiljević, Alimpije

1831-1911

Рођен је у Велишевцу код Ваљева 21. новембра 1831. године. Школовао се у манастиру Боговађа. Једно време је радио и као писар начелника Колубарског среза, те је почео да похађа Београдску гимназију, али се исписао послије трећег разреда. Прешао је у Богословију 1850. године, али је одмах упућен на Духовну академију у Кијев, гдје је стекао титулу магистра. По повратку у Србију 1857. године радио је као писар Пожаревачког округа, потом и као професор у Шабачкој гимназији до 1859. године. За вријеме Светоандрејске скупштине 1858. године пришао је групи младих интелектуалаца који су тражили веће грађанске слободе и увођење парламентарне демократије и која ће представљати језгро будуће Либералне странке. У Новом Саду 1866. године основана је Уједињена омладина српска гдје је један од активнијих чланова и оснивача. Након 1859. године ради на Београдској богословији (1859-1864), потом Пожаревачкој полугиманзији (1864-1868) и 1868. године на Београдској гимназији. Исте године добио је мјесто на Великој школи као професор филозофије и логике, гдје је остао све до 1875. године. Као истакнути члан Либералне странке обављао је низ високих дужности, био је министар просвете 1875; 1876-1880. године и поново 1887. године. За време ратова 1876-1878. године обављао је дужност владиног изасланика при Врховној команди, а послије рата дужност министра за ослобођене крајеве. За државног саветника изабран је 1879. године. У Петрограду, на дужности изванредног министра био је 1892/3 и 1894/5. године. Редовни члан Друштва српске словесности је од 1862, Српског ученог друштва од 1869. и предсједник Друштва до 1885.-1887. године. Почасни члан СКА постао је 1892. године. Пензионисан је 1898. године.
Написао је неколико књига и чланака из области филозофије, историје, психологије и педагогије, и један је од главних идеолога либерално-националног покрета 60-их и 70-их година 19. вијека, ако и један од основних присталица и пропагатора позетивизма. У својим делима ослањао се на мисао Џона Струјарта Мила, Херберта Спенсера, Вилхелма Вунта и Чарлса Дарвина.

Коначни

Делимични

30.11.2023.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 2, стр. 65-67.

2311к030,