• Popović, Zarija R.

Зарија Поповић био је српски национални и просветни радник, књижевник и начелник Државне статистике.

Поповић је 1. августа 1878. постављен за учитеља у Врању, и помоћника Милана Ковачевића, где је примио трећи и четврти разред. Радио је потом као писар администрацију врањске епархије, затим писар врањског окружног суда. Доцније двапут је наименован за епископа у Скопљу и Призрену али се није примио. Од 1887. године премештен је за писара Министарства просвете и црквених послова где је примио Одељење за српске цркве и школе у Турској, чувено П. П. одељење за просветну пропаганду у Старој Србији и Македонији. Две године касније када је одељење придодато Министарству спољњих послова, Зарија Поповић почиње рад у Светосавсокој вечерњој школи. Он је у овој школи предавао све до 1912. године, када школа престаје са радом.[1] Предавао је Словенски и црквено и сетовно певање, а његов музички дар био је добро познат и чувен. Зарија је доспео до положаја начелника Статистике, са ког је положаја стављен у пензију.

Зарија је био и плодан писац и поред неколико службених алманаха, које је уређивао, писао је и приповетке, инспирисан мотивима из свог родног краја. Најпознатије су ”Пред Косовом” из 1877-78. године и ”Почек”. Био је и члан Главног Друштвеног Одбора Друштва Свети Сава и значајан члан Братства.

• Српски

• Ћирилица