Особа

Гавриловић, Милан

• Gavrilović, Milan

1882-1976

Адвокат, дипломата, политичар, доктор права. Гимназију је завршио у Зајечару, а студије права је започео у Београду, а завршио у Паризу 1910. године. ПО повратку у земљу радио је као писар у Министарству спољних послова. Још као студент 1905. године био је учесник четничке акције. Рањен је као четник у бици код Челопека код Старог Нагоричана, а 1911. године као члан четкичког покрета примљен је у организацију "Уједињење или смрт". Као дипломата служио је у Лондону, Атини, Берлину и Риму, пензионисан је 1921. године. Од 1920. године активан је у Савезу земљорадника и врши функције секретара и потпредседника Главног одбора, а радио је и у низу београдских листова. Од 1924. године ради као уредник Политике све до 1930. године. Након обнове политичког живота у Краљевини активан је у политичким акцијама Удружене опозиције, а након смрти Јована ЈОвановића Пижона 1939. године постаје и шеф Земљорадничке странке. Са упостављањем дипломатских односа Краљевине ЈУгославије и СССР обављао је дужност посланика Краљевине Југославије у СССР 1940−41. Прихватио се учешћа у влади од 27. марта 1941. године, али је задржао и дужност посланика у Москви. Након окупације Југославије, ставио се на располагање емигрантској влади у Лондону, те је од августа 1941. године обављао дужност министра без портфеља. По доласку у Лондон (јануара 1942) именован је за министра правде у влади Слободана Јовановића. Са Слободаном Јовановићем сарађује и у Југословенском народном одбору (1944), а на суђењу генералу Дражи Михаиловићу осуђен је заједно са Слободаном Јовановићем. После рата је живео и преминуо у Сједињеним Америчким Државама.

Београд, рођен 23. 11. 1882.
Бетесда, Мериленд, САД; умро, 1. 01. 1976.

Коначни

Делимични

19. 05. 2021.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т.2, стр. 588-589.

2105к103, 2401р030,