Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Грибановский, Анастасий
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Грибановски, Анастасије
- Gribanovski, Anastasije
- Gribanovskij, Anastasij
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Грибановски, Анастасије, епископ Серпуховски
- Грибановски, Анастасије, Кишињевски и Хотински
- Грибановски, Анастасије, епископ Руске православне заграничне цркве
- Грибановски, Анастасије, митрополит, председник Архијерејског синода Руске православне заграничне цркве.
- Грибановски, Анастасије, митрополит Источноамерички и Њујоршки
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1875-1965
Историјат
Рођен у свештеничкој породици. Завршио Московску богословску академију 1897. године. Замонашио се 1898. године. Од 1901. био је ректор Московске богословије у чину архимандрита, а 1906. хиротонисан је за епископа Серпуховског. Године 1918. изабран је за члана Светог синода и Врховног црквеног савета Руске православне цркве. Одлази у Цариград 1919. године и тамо је 1922. године изабран је за председника Руског комитета у Турској, који је ујединио до 35 избегличких организација.
Од 21. новембра до 2. децембра 1921. године у Сремским Карловцима, као један од потпредседника, учествовао је на „Генералном састанку представника Руске заграничне цркве“. 13. септембра 1922. године ушао је у привремени архијерејски синод који је створио Архијерејски сабор у Сремским Карловцима. 1924. био је приморан да напусти Цариград као резултат забране коју је у мају те године изрекла Васељенска патријаршија. 10. августа 1936. године, након смрти митрополита Антонија (Храповитског), као најстарији епископ Руске православне заграничне цркве и први заменик покојника, изабран је за Првог Архијереја Руске православне заграничне цркве, председавајућег Архијерејског савета и Синода. У септембру 1944. године, заједно са осталим епископима и канцеларијом Синода Руске православне заграничне цркве, преселио се у Карлсбад, затим у Минхен. 24. новембра 1950. преселио се из Минхена у Њујорк. Пензионисао се 1964. године.
Од 21. новембра до 2. децембра 1921. године у Сремским Карловцима, као један од потпредседника, учествовао је на „Генералном састанку представника Руске заграничне цркве“. 13. септембра 1922. године ушао је у привремени архијерејски синод који је створио Архијерејски сабор у Сремским Карловцима. 1924. био је приморан да напусти Цариград као резултат забране коју је у мају те године изрекла Васељенска патријаршија. 10. августа 1936. године, након смрти митрополита Антонија (Храповитског), као најстарији епископ Руске православне заграничне цркве и први заменик покојника, изабран је за Првог Архијереја Руске православне заграничне цркве, председавајућег Архијерејског савета и Синода. У септембру 1944. године, заједно са осталим епископима и канцеларијом Синода Руске православне заграничне цркве, преселио се у Карлсбад, затим у Минхен. 24. новембра 1950. преселио се из Минхена у Њујорк. Пензионисао се 1964. године.
Места
Братка, Тамбовска губернија, Русија, рођен 6/18. 08. 1873.
Њујорк, САД, умро 9/22. 05.1965.
Њујорк, САД, умро 9/22. 05.1965.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
За израду нормативног записа личног имена види Идризовић, Ненад. „Ауторска каталогизација црквених имена: предлог за уједначавање примене чл. 131, 132, 133 ‘Правилника и приручника за израдбу абецедних каталога. Део 1, одредница и редалица’ Еве Вероне“, Библиотекар, Год. 56, св. 1 (2014): 57-67.
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
9. 09. 2020.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%B9_(%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%B9)
Напомене о одржавању
2009к103