Особа

Пупин, Михаjло

• Pupin, Mihajlo

• Пупин, Михајло Идворски

1854-1935

Рођен је у селу Идвор у Банату 09. октобра 1854. године. Основно образовање добио је у родном месту, док је гимназију учио у Панчеву и као стипендиста у Прагу. Након очеве смрти 1974. године прекида школовање и одлази за Сједињене Америчке Државе. Запослио се као физички радник, али је истовремено похађао курсеве језика (енглеског, грчког и латинског). Тек 1879. године уписао је Универзитет Колумбија у Њујорку који је завршио 1883. године са посебних успехом из математике и физике. Школовање је наставио на Универзитету Кембриџ на студијима математике и физике, да би потом прешао на Универзитет у Белину 1885. године на студије експерименталне физике. У Белину је 1889. године одбранио и докторску тезу "Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“ под менторством Хермана фон Хелмхолца (Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz). Исте године постављен је за наставника теоријске електротехнике на Универзитету Колумбија и ту ће остати све до 1929. године. Основни фокус његовог рада представљали су електромагнетни феномени где је остварио и неколико изума међи којима се издвајају "Пупинови калемови" који су пресудно утицали на развој телефоније.
Пупи је 1912. године именаован за почасног конзула Краљевине Србије у САД и значајно је утицао на развој односа две земље. Током Првог светског рата основао је и удружење Serbian National Defense преко које је су у Србију упућиувани добровољци, ако и значајна хуманитарна помоћ. За време Мировне конференције у Паризу деловао је као стручњак за питања разграничења при делегације Краљевине СХС.
За своју аутобиографију From Immigrant to Inventor (Од пашњака до научењака) добио је 1924. године Пулицерову награду.
Умро је у Њујорку 12. марта 1935 године.

Нацрт

Минимални

23. 03. 2020.

• Српски

• Ћирилица

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%BE_%D0%9F%D1%83%D0%BF%D0%B8%D0%BD

2003к030,