Особа

Живановић, Живан

• Živanović, Živan

1852-1931

Политичар и публициста. Основну школ завршава у Аранђеловцу, а 1865. уписује гимназију у Београду. Како би обезбедио себи егзистенцију Живан запослио се као део послуге у дому Јанка Шафарика, члана Српског ученог друштва који му је постао и старатељ и учитељ. По завршеној гимназији у Београду и учитељској школи у Крагујевцу (1873.) студирао је као државни питомац природне науке у Јени. Прекинуо је студије због учешћа у Првом српско-турском рату 1876. за који се пријавио као добровољац. Као добровољац ратовао је и у Другом рату. Школовање је завршио у Берлину (1879), а потом је службовао у просвеној струци у Великом Градишту, Нишу, Пироту и Београду. Свој публицистички рад почео је у Јавности 1873, да би све интензивније сарађивао у листовима Либералне странке: Истоку, Српској Независности, Уставности, Новој Независности и Српској Застави, чији је главни уредник био 1895—98. Својим радом је привукао пажњу Јована Ристића, за кога је остао везан до краја живота. Први пут је ушао у Народну скупштину као посланик Либералне странке 1887, учествовао у њеном раду 1890—93. и био кратко време њен председник. Био је секретар у Уставотворном одбору у коме је учествовао на изради чувеног Устава из 1888. године. У више махова био је члан Државног савета (1892, 1903, 1907—24), министар привреде у влади Владана Ђорђевића (1899—1903) и министар просвете у влади Димитрија Цинцар-Марковића 1903. Године 1903. се повукао из политичког живота. Један је од организатора и руководилаца четничке организације на југу Србије и у Македонији. У Првом светском рату Државни савет је премештен у Крушевац. Иако су немачке трупе у град ушле 25.октобра 1915. а касније их смениле аустро-угарске, одводећи читаве породице са децом у логоре, Живановић је до 9. јула 1916. био поштеђен. Тада је изненада ухапшен и одведен за Београд. Сутрадан је спроведен до Земуна,а одатле до логора у Нежидер у Мађарској (1916—18). Тамо је остао све до 26. октобра 1918. године.
Написао је велики број политичких и педагошких расправа, па и доста радова из природних наука. Објављене су му књиге: Ниш и нишке знаменитости, 1882; Виделачки паметар из 1882. и 1887; Васпитање у средњим школама, 1891; Задаћа Србије, 1894; Просветна писма, 1897; Политичка историја Србије 1-4, 1923-1924; Мемоари Стевана-Стевче Михаиловића, 1928; биографија Јована Ристића, 1931; Сећања из доба рата 1914-1918. и Трговина и њен развој у Србији у првој половини ХIХ века којој недостају завршни редови. Велики допринос је дао развоју српског земљорадничког задругарства. Као министар народне привреде спровео први „Закон о ослобођењу земљорадничких задруга од свих такса“, а касније је непрекидно, све до 1927. године, биран за члана управног или надзорног одбора Главног савеза српских земљорадничких задруга. Био је један од оснивача Српске књижевне задруге и члан њеног Управног одбора од првог дана оснивања 30. априла 1892. до последње седнице на којој је присуствовао 30. априла 1931. године, непосредно пред смрт.

Живковци, рођен 26. 10. 1852.
Београд, умро 17. 05. 1931.

Нацрт

Минимални

12. 04. 2020.

• Српски

• Ћирилица

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

2004к103,