Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Јовановић, Михаило
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Jovanović, Mihajlo
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Михаило митрополит београдски
- Јовановић, Милоје
- Митрополит београдски Михаило
- Михаило епископ шабачки
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1826-1898
Историјат
Рођен је у 19. августа 1826. године у Соко Бањи. Основну школу и гимназију похађао је у Соко Бањи, Зајечару и Неготину, док је 1842. године уписао Богословију у Београду. По завршетку студија 1846. године упућен је у Кијев прво на семинарији, а од 1849. године похађа и Кијевску духовну академију коју је завршио 1853. године. Исте године се и замонашио у Кијевско-печерској лаври и узео име Михајло. У Србију се вратио 1854. године и кратко је предавао на Београдској богословији, али је исте године именован за аехимандрита студеничког и потом за епископа шабачког. У ово време почео је развијати интензивну сарадњу са истакнутим народним првацима као и црквено-народним општинама у Босни и Херцеговини. Након Светоандрејске скупштине 1858. године и повлачења митрополита Петра изабран је за Митрополита Србије. Тежио је јачању црквеног утицаја у Србији што га је довелу у сукоб са кнезом Михаилом, а касније и са другим владарима династије Обреновића који су се залагали за примат световних власти и у црквеним пословима. У склопу тежњи за јачањем црквеног утицаја основано је и Друго одељење Богословије 1873. године где су школована деца из неослобођених крајева. У том циљу је објављивао литературу о дужностима свештеника, обреду и сл. Активно је помагао устанике у Босни и Херцеговини 1875. године. са избијањем српско-турског рата 1876. године активно је помагао српске рањенике и постао је и први председник Црвеног крста који је основан 1876. Значајну улогу је имао у преговорима о признавању самосталности Српске цркве коју је водила српска влада са Васељенском патријаршијом и који су окончани доношењем Синодског акта Васељенске патријаршије којим је призната смаосталност Српске цркве 1879. године. Под притиском Аустро Угарске, а због нњегове политике према Босни и Херцеговини, кнез Милан га је разрешио дужности 1881. године, Након разрешења одлази из Србије 1883. године и путује по Бугарској и Турској, али највише времен апроводи у Русији. Вратио се тек после абдикације краља Милана 1889. године. По повратку бавио се питањима у Македонији и Старој Србији те посебно борбом да се на епископска места доведу Срби, што с еи догодило 1896. и 1897. године. Исто тако снажно се супроставио владином пројекту Конкордата.
Умро је у Београду 05. фебруара 1898. године
Умро је у Београду 05. фебруара 1898. године
Места
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
21. 02. 2020.
28. 10. 2020.
28. 10. 2020.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, т. 4, стр. 576-579.
Напомене о одржавању
2002к030,2010р030,