• Mitropolit Mihailo

• Митрополит Михаило Јовановић
• Mitropolit Mihailo Jovanović

Митрополит Михаило (у свету Милоје Јовановић), рођен је 19. августа 1826. у Сокобањи од родитеља Милована и Марије. Основну школу и гимназију је учио у родном месту и Неготину. Богословију је учио у Београду. У Неготину је био питомац епископа Доситеја (Новаковића) а у Београду митрополита Петра (Јовановића). "Чињеница да је на себе привукао пажњу митрополита Петра Јовановића који га је био наменио себи за наследика, упућује на то да је млад Милоје морао имати изванредне способности." С још петорицом кандидата, митрополит Петар је упутио младог Милоја на школовање у Kијевску духовну академију 1864.

У току школовања, Милоје прима монашки чин, с благословом митрополита Петра, 29. марта 1853. у Kијево-печерској лаври и добија монашко име Михаило. Митрополит кијевски Филарет, рукоположио га је у чин јерођакона 12. априла, а за јеромонаха 16. истог месеца. Духовну академију је завршио јула 1853. добивши научни степен магистра богословља.

Млад јеромонах Михаило се вратио у Београд 1854, после седмогодишњег студирања у Kијеву и ставио на располагање свом митрополиту који га је поставио за професора Семинарије у Београду. На овом положају се кратко задржао. Почетком октобра 1854, изабран је за епископа шабачког, а 11. октобра, произведен је за архимандрита студеничког. Хиротонисан је за епископа у београдској Саборној цркви 14. октобра а већ 19. октобра је устоличен у Шапцу.

Епископ Михаило је управљао Шабачком епархијом близу пет година. У Шапцу је Михаило почео плодан и разноврстан рад који га је временом учинио најистакнутијом личношћу савременог му српства и, свакако, једном од најистакнутијих српских политичких личности друге половине XИX века.

У Kрагујевцу је 25. јула 1859. изабран за митрополита. Црквом је управљао у Србији за време владавине четири Обреновића: Милоша, Михаила, Милана и Александра. Он је, по династичком уврењу, био обреновићевац, али је с владарима ове династије (осим с Александром) имао великих незгода и тешко је с њима илазио на крај.

Указом кнеза Милана од 18. октобра 1881, митрополит Михаило је уклоњен с овог положаја. "Без пензије, без издржавања, без икакве потпоре, после 25 година часне службе, често у тешким приликама, удаљен је с положаја митрополит Михаило, први поглавар автокефалне Српске цркве."

Настанио се у својој приватној кући, у Београду. Власти су га приморале да напусти Србију. После боравка у Цариграду, Јерусалиму, Рушчуку и Букурешту, у другој половини 1883. је дошао у Kијев где је учествовао у прослави 50-годишњице Kијевског универзитета.

Умро је 5. фебруара 1898. и сахрањен у београдској Саборној цркви.

• Српски

• Ћирилица