Pessoa singular

Пронин, Василий Михайлович

• Проњин, Василиј Михајлович
• Pronjin, Vasilij Mihajlovič
• Pronin, Vasilij Mihajlovič

1882-1965

Пуковник, учесник руско-јапанског, Првог и грађанског рата. Након завршетка Чугуевске војне школе пријављује се као добровољац у руско-јапанском рату. Дипломира 1913 на Николајевској генералштапској академији. После фебруарске револуције, учествовао је у организацији Савеза официра војске и морнарице. Након ступања генерала Корнилова у јулу 1917. на место врховног команданта руске војске, он је преузео главну улогу у изради плана реформе за обнављање војне способности. Бољшевици га хапсе, па пуштају новембра 1917. из затвора. Заједно с генералима побјегао је на Дон гдје је, у саставу генерала Алексејева, учествовао у формирању Добровољачке војске. У лето 1918. генерал Деникин га именује за помоћника начелника генералштаба. Био је на том положају све до пролећа 1920. године. Након повлачења на Крим, именован је за главног уредника часописа Војни глас. У исељеништву је живео у Београду, где је био шеф канцеларије Државне комисије Министарства спољних послова. Објављивао је часописе Војни зборник (1921-1930) и Руски глас, где је од 1937. главни уредник све до 1941. Оснивач Руског војно-научног института у Београду. На крају Другог светског рата преселио се у Немачку, где је четири године боравио у избегличким камповима. Године 1950. преселио се у Бразил, настанивши се у Сао Паулу, где је био члан Сталне конференције руских православних верника. Аутор успомена "Последњи дани царског генералштаба".

Рођен 22. 02. 1882.
Сао Паоло, Бразил, умро 30. 01. 1965.

Preliminar

Mínimo

28. 06. 2018.

• sérvio

• cirílico

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BD,_%D0%92%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D0%B9_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B9%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%87

1906р103