Особа

Вучић Перишић, Тома

• Vučić Perišić, Toma

1788-1859

Рођен је у Баричу (код Београда) 1788. године где се породица затекла бежећи од Турака. Од 1791. године накод повратка из избјеглиштва породица се настанила у селу Вучковици у Гружи. Са избијањем Првог српског устанка 1804. године служи у Карађорђевој гарди, а потом прелази међу устанике Хајдук Вељка Петровића.Са сломом устанка остао је у Србији. Од 1814. године налази се у служби кнеза Милоша Обреновића све до 1822. године и у то време је био човвек од кнежевог поверења. Од 1822. године врши дужност гружанског кнеза и на том месту остаје до 1827. године. У то време учествовао је у сламању Ђакове буне (1825) и Чарапићеве буне (1826). Због нарастајуће популарности кнез Милош га отпушта из службе и протерује у Пореч (Доњи Милановац). Од тада постаје противник кнеза Милоша и династије Обреновића (што ће у већој или мањој мери испољавати до краја живота). После краћег боравка у Влашкој 1828/9 вратио се у Србију где је обављао низ служби (командант Кнежеве гарде, председник суда Шабачке нахије и члан Суда народа српског) да би 1834. године постао министар (попечитељ) војених дела. Учествовао је у протеривању Турака из Соколске нахије и био је члан комисије за процену вредности имања исељених Турака. Са проглашењем Сретењског устава (1835) изабран је за члана Савета, а то је остао и са проглашењем "Турског" устава (1838). У периоду од 1839. па до 1844. године постаје наистакнутији члан уставобранитеља у борби против кнежева Милоша и Михаила Обреновића. Био је приморан напустити Србију 1840. године и долази у изгнанство у Турску где борави све до 1842. године када се враћа и подиже тзв. Вучићеву буну, која је резултирала прогонством кнеза Михаила. Под притиском Русије поново напушта Србију и одлази у изгнанство у Турску 1843. године , али се вратио већ следеће године. Убрзо се разишао са уставобранитељима и постаје заступник руског утицаја у Србији. По налогу Илије Гарашанина пензионисан је 1852. године. Са повратком кнеза Милоша у земљу 1859. године ухапшен је и у болници отрован те је умро 13. јула 1859. године.

Коначни

Делимични

29. 07. 2020.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 2, стр. 530-532.

2007к030, 2401р030