• Putnik, Radomir

Рођен је у Крагујевцу 24. јануара 1847. године у учитељској породици. После пете године гимназије уписује Артиљеријску школу (претечу Војне академије) 1861 године. Борио се у српско-турским ратовима 1876—1878. као мајор, командант Рудничке бригаде. Током другог српско-турског рата је одиграо важну улогу приликом ослобођења Ниша. За време српско-бугарског рата вршио је функцију начелника штаба Дунавске дивизије, која је учествовала у бици код Сливнице.
Од 1886. до 1889. године био је начелник Обавештајног, а затим Оперативног одељења Главног генералштаба. Од 1890. обављао је дужност помоћника начелника Главног генералштаба, док је истовремено предавао тактику и генераштабну службу на Војној академији. Након сукоба са краљем Миланом и промјене низа функција у периоду од 1893-1896 године, пензионисан је по сопственом захтеву 1896. године. После Мајског преврата 1903 године, реактивиран је и постављен за начелника Главног генералштаба у чину генерала.
Посебно се истакао командовањем војском током Балканских ратова (1912-1914) као начелник штаба Врховне команде, да би после Кумановске битке био унапређен у чин војводе српске војске.
Почетак Првог светског рата војводу Путника дочекао је на лечењу у бањи Глајхенберг, али се већ 05. августа 1914. године вратио у Крагујевац и преузео дужност начелника штаба Врховне команде, дужност коју ће обављати све до децембра 1916. године када је разрешен дужности и на том месту га је наследио генерал Петар Бојовић.

Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо 17. маја 1917. године.. Његови посмртни остаци су пренети 6. децембра 1926. године у Краљевину СХС, скоро десет година након смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу уз све државне и војне почасти.

• Српски

• Ћирилица