• Rucović, Bogoboj

• Руцовић, Богобој Руца
• Rucović, Bogoboj Ruca

Богобој је рођен 1869. године у Будви, као седмо и једино мушко дете угледног будванског пароха Гаврила Руцовића и Маријете Ћеловић. Од њега се очекивало да ће наставити породичну свештеничку традицију, међутим, веома је рано показао интересовање за глуму и театар и био им предан до краја живота. За живота углавном несхваћени "комедијаш" Богобој, умро је првог априла, на Светски дан шале. Преминуо је у Београду у четрдесет и четвртој години од тешке упале плућа.

Професионални живот
Богобој у Београду студира права на Великој школи. Од 1892. године се посвећује театру, иако га, сматрали су многи, природа није превише обдарила за глумачки позив. Kако је записао Милан Грол, српски књижевник и дугогодишњи драматург и управник Народног позоришта у Београду, Богобојева мршава и недовољно пластична фигура, у костиму нарочито, а затим катарални, скоро промукао глас нису му давали велике изгледе за успех у позоришној уметности. Упркос томе, Руцовић је читавог себе уносио у улоге које је тумачио и тако побеђивао своје физичке мане и недостатке. Посве окренут театру, 1892. године ступа у путујуће позориште Николе Симића, које је гостовало по Србији, али и изван ње. Након тога, кратко је ангажован у позоришној дружини Михаила Димића. Од једног дела овог путујућег позоришта образује се Нишко позориште „Синђелић“, у коме он наставља своју глумачку каријеру. У овом позоришту, које је гостовало у свим већим градовима Србије, добија прве веће улоге и скреће пажњу на себе. Kао члан Нишког позоришта 1893. године жени се познатом глумицом Kатицом Поповић, која је раније била удата за глумца Петра Шарчевића. У трећој години бављења глумом покушао је да уђе у Народно позориште у Београду, али у томе није успио. Две године касније, у октобру 1897. године, добио је ангажман у овој позоришној кући. Упркос томе што је стасао као креативни и амбициозни глумац, у београдском Народном позоришту је напредовао прилично споро. У почетку га заобилазе велике улоге. Међутим, временом његова позиција у овом позоришту се поправља. Тако добија улогу трагичног јунака Максима Црнојевића у истоименој драми Лазе Kостића. Потом успешно игра Хљестакова у Гогољевом „Ревизору“. Надаље, запажену улогу остварује у Диманоаровој драми „Дон Цезар од Базана“. Прави почетак Руцовићеве славе и великих остварења јесте улога поручника Рајфа Рајфлингена у немачкој комедији „Рат у миру“ Мозера и Шентана. Све ове представе су потврдиле Богобојев огромни глумачки потенцијал и таленат. Из њих се виђело да је повјерене улоге студирао до најситнијих детаља, како би на позоришној сцени био што изражајнији и сугестивнији. У својој релативно краткој глумачкој каријери, на позоришној сцени је остварио врхунске улоге. Руцовић се успјешно бавио и режијом позоришних представа, које су остале упамћене као пример високог стваралачког домета, као и рафинираног и модернистичког израза, будући да се противио свим стереотипима и ограничењима у позоришном животу. У Богобојевим представама су играли најпознатији београдски глумци тога времена, као што су Чича Илија Станојевић, Димитрије Гинић, Олга Илић и Десанка Ђорђевић. Преводио је позоришне комаде са француског и италијанског језика.

• Српски

• Ћирилица