Ђорђевић, Иринеј

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Ђорђевић, Иринеј

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Đorđević, Irinej

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Иринеј, далматински епископ 1931-1952
  • Ђорђевић, Милан

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1894-1952

Историјат

Рођен као Милан Ђорђевић, Иринеј је био епископ далматински од 1931. до 1952. и доктор теологије. Основну школу је завршио у Такову, а Богословију Светог Саве у Београду. Одмах по избијању Првог светског рата јавио се на војну дужност и на њој остао до краја 1915. године када је примио монашки чин. Том приликом је добио монашко име — Иринеј. Као питомац Светог архијерејског сабора отишао је у петроградску Духовну академију на више богословске студије. Ту је остао кратко због блиске опасности од бољшевика (крајем 1916), а и услед веома оштре зиме прешао је у Оксфорд, у Енглеску, где је наставио богословске студије и са успехом одбранио дисертацију „Верски спорови 16. века“. У иностранству је био је секретар, а потом и председник српског бироа у Енглеској. По повратку у земљу 1919. рукоположен је у чин ђакона и упућен на Православни богословски факултет у Атини (Грчка), где је и докторирао 1924. Хиротонисан је за викарног епископа сремског у београдској Саборној цркви 25. новембра 1928, а 2. октобра 1931. изабран је за епископа далматинског са седиштем у Шибенику. У периоду 1935—1938. администрирао је Епархијом америчко-канадском после смрти епископа Мардарија до избора новог епископа. За време Другог светског рата 1941. интерниран је у италијанско заробљеништво где је остао све до капитулације Италије 9. септембра 1943. У Риму је био један од чланова новоствореног Политичког огранка Централног националног комитета Равногорског покрета све до средине септембра 1945. Из Италије одлази у Америку где је вршио парохијску дужност у граду Стубенвилу, држава Охајо, а такође је био и професор Богословије у манастиру Светога Саве у Либертивил. У Енглеску поново долази 1949. и ради на универзитету у Кембриџу. Био је један од оснивача Удружења српских писаца у иностранству 1951. године.Умро је у Кембриџу, а сахрањен је на лондонском гробљу Бромптон. Његове кости су пренете у Србију, у Врнчанима их је сахранио тадашњи владика жички Стефан 27. јуна 1997. Поред осталих, парастос је служио и патријарх српски Павле.

Места

Врнчани код Гроњег Милановца, рођен 22. 05. 1894.
Кембриџ, Велика Британија, умро 27. 08. 1952.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

За израду нормативног записа личног имена види Идризовић, Ненад. „Ауторска каталогизација црквених имена: предлог за уједначавање примене чл. 131, 132, 133 ‘Правилника и приручника за израдбу абецедних каталога. Део 1, одредница и редалица’ Еве Вероне“, Библиотекар, Год. 56, св. 1 (2014): 57-67.

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

26. 02. 2021.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Напомене о одржавању

2102к103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC