Особа

Абдул Хамид II, турски султан

• İkinci Abdülhamit
• عبد الحميد ثانی
• Abdul Hamid II

1842-1918

Син султана Абдул Меџида рођен је у Цариграду 21. септембра 1842. године. Власт је преузео 31. августа 1876. године након што је његов брат Мурат збачен са престола. У том тренутку Порта води рат са Србијом и Црном Гором, који ће већ сљедеће године прерасти у руско-турски рат 1877-1878, док је у унутрашњој политици странка Младотурака захтјевала опсежне политичке реформе и модернизацију друштва. У циљу смиривања унутрашњих тензија децембра 1876. године сазвао је први парламент у турској историји и донесен је први турски устав. Крај рата и одлуке Берлинског конгреса 1878. године представљале су велик пораз за Османску империју, што је за посљедицу имало унутрашња превирања која су довела до распуштања парламета и суспензије устава, као и отвореног сукоба са Младотурцима. Султан је наставио да влада у складу са централистичким традицијама и панисламистичким правима султана, док је у спољној политици Абдул Хамид ослонац нашао у Њемачкој. Међутим криза Османског царства је била све израженија, под спољашњим утицајима је изгубило Тунис (1881.) и Египат (1882.), док су хришћани наставили тежњу ка отцјепљењу као у случају Крита и Јерменије. На Балкану је дошло до уједињења Бугарске и Источне Румелије (1885), отворене борбе балканских држава око Македоније. Младотурска револуција из 1908. године је присилила султана да врати парламент и Устав из 1876. године, али је након унутрашњих превирања султан Абул Хамид II свргнут са власти 27. априла 1909. године, те је на његово мјесто дошао његов рођени брат Мехмед V.
Абдул Хамид умро је у Магнезији 18. фебруара 1918. године.

Нацрт

Минимални

18. 05. 2020.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 1, стр. 35-36

2005к030, 2311р030