Особа

Драшковић, Милорад

• Drašković, Milorad

1873-1921

Рођен је у селу Полом на Руднику 29. марта 1873. године. Основну школу завршио је у Бањанима, нижу гимназију у Горњем Милановцу, а вишу је започео у Ваљеву, а окончао у Крагујевцу 1890. године. Правни факултет у Београду завршио је 1894, а адвокатски испит положио је 1897. године. Још као студент заинтересовао се за политику, за опозициону Самосталну радикалну странку. Од 1898. године, Драшковић посвећује се изучавању савремених достигнућа млекарске индустрије. Како је због опозиционих ставова морао напустити Србију 1899. године више месеци провео је на специјализацији у источној Француској, у месту Мамирол (Mamirolle), чувеном по производњи истоименог сира, и у Нешателу (Neuchâtel) у Швајцарској, изучавајући производњу и прераду млека и разне технике справљања сира. По окончању курса у Мамиролу стечена искуства је проверио у модерним млекарама Данске и Холандије. Био је активан учесник конгреса Савеза српских земљорадничких задруга (1901, 1902) на којима је пропагирао потребу за развојем модерне млекарске индустрије у Србији. У Смедереву отвора прву српску модерну млекару „Годомин“ 1902. године, али се враћа адвоактури и отвара своју адвокатску канцеларију те се поново укључује у рад Самосталне радикалне странке. Озбиљнији улазак у политику, оличен у избору за народног посланика (1905. и 1906, 1908, 1912.) и добијању на управу ресора народне привреде у владама Љубомира Стојановића (1905-1906) и Саве Грујића (1906). Као правник и већ признати привредник, Драшковић је 1907. ушао у управу београдске Извозне банке. Ускоро је продао потпуно разрађени млекарски комплекс и потпуно се посветио банкарским пословима – као члан управног одбора (1907-1914) и као заступник главног директора (1908-1912) Извозне банке, а у међувремену је био потпредседник Београдске берзе (1909-1910. године) и члан њеног управног одбора (1910-1911). Драшковић и Извозна банка радили су у веома сложеним околностима Царинског рата и настојања Србије да се у сфери економије ослободи аустроугарског туторства. Још од 1905-1906. као министар народне привреде Драшковић је неуморно радио да се прошири трговинска размена Србије са другим државама, али и да се створе услови за измену структуре српских извозних артикала. Драшковић је Извозну банку напустио децембра 1914. године када је постављен за министра грађевина и саобраћаја у влади Николе Пашића.
Владу је напустио 9 (22) јуна 1917. након изрицања казни у Солунском процесу. Драшковић је у коалиционој влади оставио немерљив траг, а напустио ју је због Солунског процеса за који је био уверен да је монтиран у циљу обрачуна регента с опонентима. По завршетку рата био је представник Србије у Привременом народном представништву. Након Првог светског рата учествовао је са краљем Александром 1920. на преговорима у Паризу око питања ратне одштете. Године 1919-20. био је министар саобраћаја у две владе, а онда министар унутрашњих дела у три кабинета (1920-1921). Као министар унутрашњих дела био је аутор "Обзнане" којом су ставњене ван закона Комунистичка партија Југославије, раднички синдикати и све њихове организације.
После неуспелог атентата, у Београду, 3/4. маја 1921. године, и једне завере откривене у Загребу, чије је виновнике суд ослободио, повукао се из владе 18. јула 1921. године. Три дана касније 21. јула 1921. године убио га је, током лечења у Делницама, у Горском котару, припадник комунистичке групе "Црвена правда", Алија Алијагић. Атентат на Драшковића био је повод за доношење Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави.

Полом, рођен 10. 04. 1873.
Делнице, Хрватска, убијен 21. 07. 1921.

Исправљен

Делимични

31. 03. 2020.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 3, стр. 405-406.

2003к103, 2008р030,