Коло српских сестара

Подручје идентификације

Врста ентитета

Правно лице

Званични облик назива/имена

Коло српских сестара

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Kolo srpskih sestara

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1903-

Историјат

Коло српских сестара је женско културно-просветно, патриотско, ванстраначко и хуманитарно друштво основано у Београду. Оснивачка скупштина удружења је одржана на Велику госпојину, 15/28. августа 1903, у сали ресторана Коларац, на Позоришном тргу, пред око три хиљаде жена. Након оснивања удружења, започело је и формирање одбора Кола широм Краљевине Србије, који су прикупљали новац и слали га Главном одбору у Београду, да га распоређује према потребама. Коло је 1906. покренуло сопствено гласило, календар за четири вероисповести: православну, католичку, јеврејску и муслиманску: Календар је изгледао као врста народне читанке, симболичног назива „Вардар”, исказујући жељу о уједињењу. Последњи број „Вардара” је изашао 1940. за 1941. годину. У Првом балканском рату, Коло је организовало и одржавало IV резервну болницу. Почетком Првог светског рата, спаљена је комплетна архива, како чланице не би дошле у опасност. Канцеларија Кола се заједно са Владом 1914. повукла у Ниш. Чланице Кола су током рата, у отежаним условима, помагале колико су могле: израђивале рубље за војску, организовале деобу хране, помагале у сузбијању зараза и радиле као добровољне болничарке у болницама широм Србије. Након окупације земље 1915. рад свих удружења, па и Кола српских сестара је забрањен, а одбори си распуштени. Чланице женских друштава које су напустиле земљу и нашле се у избеглиштву наставиле су са радом. Након рата 1918. друштво је наставило са радом, бринуло се о деци без родитеља, инвалидима, старицама које су остале без мужева и деце, борило се против велике беде, која је настала као последица рата. Коло се залагало за изједначавање грађанских права жена и мушкараца, посебно за право жена на школовање, запошљавање, наслеђивање и управу личном имовином, право гласа жена. Немачка команда у Београду је 1942. забранила даљи рад Кола.Власти ФНРЈ су 1946. забраниле рад удружења и одузеле му сву покретну и непокретну имовину. Године 1990. група жена у Београду обновила је рад Кола под принципима старе организације Кола српских сестара.

Места

Београд

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

13. 05. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Напомене о одржавању

2005к103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC