Велимировић, Николај

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Велимировић, Николај

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Velimirović, Nikolaj

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Николај, жички епископ 1919-1920; 1936-1956
  • Николај, охридски епископ 1920-1931
  • Николај, епископ Охрида и Битоља 1931-1936
  • Никола Велимировић
  • Николај Српски, свети
  • Николај, владика

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1880-1956

Историјат

Рођен је у селу Лалић (Ваљево) 05. јануара 1881. године. Школовао се у манастиру Ћелије , а потом и у ваљевској гимназији. По завршетку Богословије у Београду радио је као учитељ у ваљевском крају (1903-1905). Потом одлази на Старокатолички теолошки факултет у Берну где је докторирао 1908. године, а школовање је наставио и на Оксфорду где је припремао докторску дисертацију из филозофије (Филозофија Берклија) коју је одбранио у Женеви 1909. године. Крајем 1909. године замонашио се у манастиру Раковица, а већ почетком 1910. године путује у Русију како би проширио своја богословска знања. По повратку у земљу, исте године, постављен је за суплента Богословије у Београду где је предавао низ предмета. За време Првог светског рата активно је учествовао у јавном животу, а од 1915. године по налогу владе одлази у Велику Британију и Сједињене Америчке Државе у циљу јачања пропагандних активности. По повратку у земљу 1919. године постављен је за епископа жичког, али већ 1920. године преузима Охридску епархију. У периоду између два светска рата активан је на развоју односа са другим православним црквама, али је и један од најзначајнијих противника Конкордата. Од 1936. године поново је постављен за епископа жичког, где је дочекао и почетак Другог светског рата. На почетку рата је ухапшен и интерниран у манастир Љубостиња, а касније је пребачен у манастир Војловица заједно са патријархом Гаврилом. Обојица су 1944. године одведени у логор Дахау одакле су ослобођени пред сам крај рата. После рата се није врађао у земљу већ одлази у САД прво у Либертвил, а потом у манастир Св. Тихона у Саут Канану. У том периоду предаје на српској и руској Богословији.
Умро је у манастиру Светог Тихона 18. марта 1956. године, али је сахрањен у манастиру Св. Саве у Либертвилу. Његове мошти су пренете у Србију 1991. године и похрањене су у манастиру Лелић. Званично је уврштен у ред светих 2003. године.

Места

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Коначни

Ниво детаљности

Делимични

Датуми креирања, измене или брисања

13. децембар 2016.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Српски биографски речник, Т. 2, стр. 121-123.

Напомене о одржавању

1612к030, 2007р030,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC