Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Велимировић, Николај
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Velimirović, Nikolaj
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Николај, жички епископ 1919-1920; 1936-1956
- Николај, охридски епископ 1920-1931
- Николај, епископ Охрида и Битоља 1931-1936
- Никола Велимировић
- Николај Српски, свети
- Николај, владика
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1880-1956
Историјат
Рођен је у селу Лалић (Ваљево) 05. јануара 1881. године. Школовао се у манастиру Ћелије , а потом и у ваљевској гимназији. По завршетку Богословије у Београду радио је као учитељ у ваљевском крају (1903-1905). Потом одлази на Старокатолички теолошки факултет у Берну где је докторирао 1908. године, а школовање је наставио и на Оксфорду где је припремао докторску дисертацију из филозофије (Филозофија Берклија) коју је одбранио у Женеви 1909. године. Крајем 1909. године замонашио се у манастиру Раковица, а већ почетком 1910. године путује у Русију како би проширио своја богословска знања. По повратку у земљу, исте године, постављен је за суплента Богословије у Београду где је предавао низ предмета. За време Првог светског рата активно је учествовао у јавном животу, а од 1915. године по налогу владе одлази у Велику Британију и Сједињене Америчке Државе у циљу јачања пропагандних активности. По повратку у земљу 1919. године постављен је за епископа жичког, али већ 1920. године преузима Охридску епархију. У периоду између два светска рата активан је на развоју односа са другим православним црквама, али је и један од најзначајнијих противника Конкордата. Од 1936. године поново је постављен за епископа жичког, где је дочекао и почетак Другог светског рата. На почетку рата је ухапшен и интерниран у манастир Љубостиња, а касније је пребачен у манастир Војловица заједно са патријархом Гаврилом. Обојица су 1944. године одведени у логор Дахау одакле су ослобођени пред сам крај рата. После рата се није врађао у земљу већ одлази у САД прво у Либертвил, а потом у манастир Св. Тихона у Саут Канану. У том периоду предаје на српској и руској Богословији.
Умро је у манастиру Светог Тихона 18. марта 1956. године, али је сахрањен у манастиру Св. Саве у Либертвилу. Његове мошти су пренете у Србију 1991. године и похрањене су у манастиру Лелић. Званично је уврштен у ред светих 2003. године.
Умро је у манастиру Светог Тихона 18. марта 1956. године, али је сахрањен у манастиру Св. Саве у Либертвилу. Његове мошти су пренете у Србију 1991. године и похрањене су у манастиру Лелић. Званично је уврштен у ред светих 2003. године.
Места
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Коначни
Ниво детаљности
Делимични
Датуми креирања, измене или брисања
13. децембар 2016.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, Т. 2, стр. 121-123.
Напомене о одржавању
1612к030, 2007р030,