Правно лице

Државна хипотекарна банка

• Državna hipotekarna banka

1922-1946

Реорганизацијом Управе фондова, 1922. године, настала је Државна хипотекарна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Иначе, Управа фондова је основана 16.8.1862. са задатком да управља и рукује јавним капиталима и фондовима. Законом од 8.7.1898. Управа фондова је поред депозитне постала и државна хипотекарна кредитна установа. Током Првог светског рата Управа фондова Краљевине Србије поделила је судбину српске владе и осталих државних органа. Заједно са њима повукла се на Крф, где је априла 1916. основана Крфска канцеларија Управе фондова. Она је као одсек Министаства финансија, односно Министарства народне привреде, пословала у ограниченом обиму као депозитна установа и помоћна државна благајна. Убрзо после пробоја Солунског фронта, Управа фондова је поново успостављена као самостална установа.
Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца дошло је до промене у стварној и територијалној надлежности Управе фондова које су прво регулисане Законом од 21.8.1920. и Привременом Уредбом од 12.8.1920. Законом је проширен делокруг послова Управе фондова и она је постала хипотекарна установа мешовитог типа. Уредбом је Управи фондова и законским путем дат назив Управа фондова Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, проширена надлежност са подручја бивше Краљевине Србије на целу територију Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и регулисана унутрашња и територијална организација. Законом од 30.3.1922. Управа фондова је променила назив у Државна хипотекарна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, одређено седиште, утврђен статус, надлежност и структура.
Законом из 1922. Банка је постала мешовит тип хипотекарног кредитног завода који је обављао троструку функцију: одобравао дуготрајне зајмове, руковао фондовима и капиталима јавних установа и вршио текуће банкарске послове. Државна хипотекарна банка је имала статус државне банке, што је било истакнуто у њеном називу. Банка је, у складу са променом назива државе 1929. године, променила назив у Државна хипотекарна банка Краљевине Југославије.
Нападом Немачке на Краљевину Југославију априла 1941. отпочео је други период у раду Државне хипотекарне банке. После Априлског рата централа Државне хипотекарне банке наставила је са пословањем 2.5.1941. године. Управни одбор је 25.2.1942. године донео Решење да Банка „продужи пословање под тадашњим називом (ДХБ) с тим да се дотадашње њене јединице изван територије војног заповедника у Србији третирају као банчини филијали у иностранству“. Поред територијалне поделе, окупатори су покушали да спроведу и имовинско-правну деобу Банке, до које није дошло због многих спорних питања и развоја ратне ситуације.
Трећи период у пословању Банке наступио је после ослобођења Београда 20.10.1944. и доласка нове власти. Државна хипотекарна банка је наставила пословање у измењеним условима, односно у новом друштвено-политичком систему и на основу нових законских прописа. Законом од 26.10.1945. Банка је постала завод за кредитирање дугорочних инвестиција и одређена за централни банкарски завод који је прикупљао сва дугорочна средства као и она која имају подобност дугорочности.
У складу са законом да прикупља новчана средства првенствено у циљу дугорочног инвестиционог кредитирања, Државна хипотекарна банка је, 21.8.1946, променила назив у Државна хипотекарна банка ФНРЈ.

Београд

Нацрт

Минимални

30. 10. 2018.

• Српски

• Ћирилица

http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/koriscenje_gradje/pretrazite_baze_podataka/opsti_podaci_o_fondovima_u_bazi_inventar/detalji_fonda/_params/item_id/677170.html

Опис урадио Душан Никодијевић.