Обреновић, Љубица

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Обреновић, Љубица

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Obrenović, Ljubica

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1785-1843

Историјат

Љубица Обреновић била је била српска кнегиња, жена кнеза Милоша Обреновића, и мајка кнеза Михаила Обреновића.

По једном извору из 19. века, Љубица је рођена средином септембра 1788. године у рудничком селу Царевићима, од племена Вукомановића. Њени родитељи су били Радосав и Марија Вукомановић. Главни посредник удаје за Милоша Обреновића био је Никола Милићевић Луњевица који је преговоре око удаје завршио са Миланом Обреновићем, братом кнеза Милоша, на четрдесет дана од смрти њеног оца. Кум на венчању које било 1806. године био је Карађорђе, стари сват Лазар Мутап, а ручни девер Никола Милићевић Луњевица.

Након удаје живела је у Брусници, у кући девера Милана Обреновића. Године 1813. када је пропао Први српски устанак склонила се са свекрвом и децом у манастир Никоље. Ту их је примио на стан игуман Танасија, рођак Милошев. Након Хаџи-Проданове буне склонила се у село Црнуће, где је направљена привремена кућа брнара. У том скровитом месту живела је са децом до 1818. године. Тада се коначно настањује у престоници Србије - Крагујевцу. Пратила је 1839. године сина Михајла када је ишао у Цариград. Склонила се 1842. године пред побуњеним народом, са сином у Земун. Умрла 1843. године у Новом Саду од туге и жалости с несреће која је њену породицу снашла (по Милану Милићевићу).

Била је позната као строга и самосвесна, и често је заузимала сопствени став у политици. Због тога је неколико пута долазила у озбиљне сукобе са кнезом Милошем. Једном приликом је у налету љубоморе убила из пиштоља једну од љубавница кнеза Милоша, Петрију. Као њена резиденција изграђен је конак кнегиње Љубице у којем је касније био смештен Београдски Лицеј. (Сава Текелија у "Описанију живота мога", "Нолит", на 204. стр.пише "Љубица колико је љубазна, толико зна и Ауторитет обдржати. Приповедају да је она једну милостницу Милошеву из пиштоља убила.")

Са кнезом Милошем изродила је синове Милана (1819—1839) и Михаила (1823—1868) и ћерке Петрију (1808—1871) и Савку (1814—1848).

Године 1842. дошло је до смене власти у Србији, са династије Обреновића на династију Карађорђевића.

Кнегиња Љубица умрла је у прогонству 1843. у Новом Саду у Аустријском царству, а сахрањена је у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.

Места

Рудник - рођена 1785.
Нови Сад - умрла 1843.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Кнегиња Србије

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

29.01.2021.

Језик(ци)

Писмо(а)

Напомене о одржавању

2101к184,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC