Особа

Протић, Ђорђе

• Protić, Đorđe

1793-1857

Политичар, судија, министар унутрашњих послова, министар спољних послова и председник Владе Кнежевине Србије. Школовао се у Пожаревцу и Београду. Грчки језик је учио у Грчкој школи у Земуну, сам је учио немачки, а знао је и турски.. У државну службу ступио је 1819. као писар, па је пратио посланике у Цариград. Када се вратио петнаест година је радио у Народном суду у Крагујевцу, најпре као писар, па секретар и на крају председник народнога суда. Поред судске службе управљао је разним државним добрима. Године 1829. је са Аврамом Петронијевићем на преговорима у Цариграду у вези са врађањем шест нахија. По повратку из Цариграда Протић је наставио да ради у суду све до 1834. Био је огорчен на кнеза Милоша јер га је 1827. казнио батинама, па се прикључио организаторима Милетине буне. Милетина буна избила је у јануару 1835. и натерала је кнеза да пристане на Сретењској великој народној скупштини, која је донела Сретењски устав. Због сукоба са кнезом Милошем прелази у Земун, одакле одлази у Русију и Влашку. У емиграцији је написао спис „Образ књаза Милоша и његовог владања”. Након доношења Турскога устава Протић је 26. фебруара 1839. постављен за министра унутрашњих послова. До тога времена био је међу водећим опозиционарима, а тада је по властитом признању прешао на супротну страну. Након абдикације кнеза Милоша остао је министар унутрашњих послова и за време Намесништва. Када је кнез Михаило дошао на власт Ђорђе Протић је 15. маја 1840. постављен за председника Владе Кнежевине Србије (кнежевога представника) и министра спољних послова. На том положају остао је све до смене кнеза Михаила, тј. до 7. септембра 1842. Са кнезом Михаилом је напустио 1842. године.Србију и отишао у Немачку. Када је Мајска скупштина одржана 13. маја 1848. прогласила Српску Војводину Протић је био изабран у Главни одбор Српског народног покрета. У избеглишту се бавио писањем својих мемоара. Такође је превео и у Новом Саду штампао књигу „Устанак грчки од почетка (1821) до Битке под Наварином (1827)”. Када се поново 1857. вратио у Србију, добио је пензију.

Бела Црква, рођен 1793.
Београд, умро 7. 12. 1857.

Нацрт

Минимални

29. 10. 2021.

• Српски

• Ћирилица

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5_%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B

2110к103,