Јанковић, Алекса

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Јанковић, Алекса

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Janković, Aleksa

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1806-1869

Историјат

Политичар и правник. Основну школу и гимназију завршио је у Темишвару. Прешао је 1834. године у Крагујевац, где се запослио најпре као писар у окружном суду, а онда у канцеларији кнеза Милоша Обреновића. Након неколико година дао је оставку и са уштеђеним новцем отишао да студира у Прешов, у коме је завршио студиј права. У Пешти је 1838. године положио адвокатски испит, па се 1839. године вратио у Србију и отворио адвокатску канцеларију. Исте године се поново запослио у државној служби, као секретар београдске градске управе и онда као секретар кнежеве канцеларије. Пратио је кнеза Михаила Обреновића 1840. године приликом његова пута у Цариград. По повратку из Цариграда иступио је из државне службе и стао на страну Томе Вучића. За време Вучићеве буне 1842. био је његов секретар. Када су власт преузели уставобранитељи, који су за кнеза довели Александра Карађорђевића, постао је директор кнежеве канцеларије, а у Државном савету је у име Томе Вучића водио седнице Савета. Од јануара 1847. до јуна 1848. је министар правде и просвете. Члан је Државнога савета од 1850. Када је Аврам Петронијевић октобра 1851. отишао у Цариград, Јанковић је постао вршилац дужности председника владе и министра спољних послова. На том положају остао је до марта 1852. У владу је поново ушао децембра 1854. као министар правде и просвете. После се вратио на положај директора кнежеве канцеларије. Алекса Јанковић је децембра 1855. постао кнежев представник тј. председник Владе и министар спољњих послова и на том положају остаје до 1856. године. Након смене владе остао је члан Државнога савета. Након смене династија 1858/1859. Обреновићи су се вратили у Србију, па су Алексу Јанковића отпустили из службе. Био је међу оснивачима Друштва српске словесности и њен председник (1847-1848, 1854).

Места

Темишвар, Румунија, рођен 1806.
Београд, умро 23. 06. 1869

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

10. 01. 2025.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009, стр. 263.
https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0_%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B

Напомене о одржавању

2501к103,

  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC