Јовановић, Платон

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Јовановић, Платон

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Jovanović, Platon

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Јовановић, Миливоје
  • Платон Бањалучки, свештеномученик
  • Платон, охридско-битољски епископ
  • Платон, бањалучки епископ
  • Платон, владика

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1874-1941

Историјат

Рођен је у Београду 29. септембра 1874. године. Рођен је као Миливоје Јовановић. Основну школу и гимназију завршио је у Врању и Нишу, а потом школовање наставио у Београдској богословији. Замонашио се као ученик трећег разреда богословије. Када је завршио богословију рукоположен је за ђакона и презвитера. Године 1896. послат је у Српско подворје у Москви где је наставио богословско усавршавање на Духовној академији коју је завршио 1901. са степеном кандидата богословља. Када се вратио из Русије, постављен је за старешину манастира Рајиновца. Као професор службовао је у Алексинцу и Јагодини и за то време одликован је достојанством синђела, протосинђела и архимандрита. У току Првог балканског рата 1912. архимандрит Платон је био бригадни свештеник, а у Првом светском рату војни свештеник. Кратко време био је администратор Охридске епархије. Окупацију је провео у Србији. Свештеномученик Платон Бањалучки је био и старешина манастира Крушедола (1934—1936). За викарног епископа моравичког изабран је 1936. године. Хиротонисао га је патријарх Варнава Росић 4. октобра у Сремским Карловцима За епископа охридско-битољског изабран је 22. јуна 1938. После годину дана премештен је у Бању Луку. Као епископ бањалучки дочекао је почетак Другог светског рата. Пошто је одбио да као рођени Србин из Србије напусти НДХ, усташе су ухапсиле владику Платона и одвели га 5. маја 1941, заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намесником из Босанске Градишке, изван Бањалуке где су их убили и бацили у реку Врбању. Свештеномученика Платона Бањалучког убио је усташа Асим Ћелић. Владичино изнакажено тело пронађено је у селу Кумсале 23. маја 1941. године. Према свједочењу проте Јове Давидовића, убијени Епископ Платон сахрањен је на тадашњем војничком гробљу, данас дио гробља "Свети Пантелија, у Борику, 24. маја 1941. године, Пренет је 1. јула 1973. у крипту данашњег Саборног храма Свете Тројице. Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 1998. године прогласио за свештеномученика и тада је унет у Именослов светих Српске православне цркве. Српска православна црква слави га 22. априла по црквеном, а 5. маја по грегоријанском календару.

Места

Београд, рођен 29. 09. 1874.
Бањалука, убијен 5. 05. 1941.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Епископ охридско-битољски 1938-1940.
Епископ бањалучки 1940-1941.

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

5. 04. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2002/1/2002-1-15.pdf
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B0%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%BA%D0%B8
Српски биографски речник, т.4, стр. 608-610.

Напомене о одржавању

2004к103, 2011р030,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC