Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Ердељановић, Јован
Parallel form(s) of name
- Erdeljanović, Jovan
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1874-1944
History
Рођен је у Панчеву 30. новембра 1874. године, али породица прелази у околину Смедерева 1877. године. У Смедереву је завршио основну школу и пошао у гимназију коју је завршио у Београду. Завршио је студије на Великој школи у Београду (историјско-филолошки одсек). Потом је био асистент Јована Цввијића у Географском заводу Велике школе, али и као професор у Другој београдској гимназији. Као државни питомац од 1902. године провео је четири године у Бечу, Берлину, Лајпцигу и Прагу. Докторат је положио у Прагу код Лубора Нидерлеа 1905. На катедри етнологије Београдског универзитета 1906. изабран је за доцента, 1919. за ванредног, а 1921. за редовног професора. За време балканских ратова као војник учествовао је у опсади Једрена 1912/13, док је током Другог светског рата био талац на Бањичком логору.
У етнологији је био присутан више од пола века. Поред тога што је оснивач научне етнологије у Срба, он је и први професор који је студентима Универзитета у Београду држао циклус предавања из физичке антропологије, коју је дефинисао као „науку о телесним особинама људског рода, тј. о морфолошким особинама и о свим другим појавама које су у непосредној вези са телесним животом“. У његовим упутствима за скупљање грађе о народном животу, која су штампана 1911, 1925. и 1938. године, тражио је да се прикажу и морфолошке одлике тела, наталитет и морталитет, итд. У радовима, у којима се бавио етничком структуром становништва Балкана, инсистира се на важност природне средине и адаптације човека на њу, што се може сматрати и утицајем Јована Цвијића, чији је био савременик. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1922, а за редовног 10. фебруара 1933.
У етнологији је био присутан више од пола века. Поред тога што је оснивач научне етнологије у Срба, он је и први професор који је студентима Универзитета у Београду држао циклус предавања из физичке антропологије, коју је дефинисао као „науку о телесним особинама људског рода, тј. о морфолошким особинама и о свим другим појавама које су у непосредној вези са телесним животом“. У његовим упутствима за скупљање грађе о народном животу, која су штампана 1911, 1925. и 1938. године, тражио је да се прикажу и морфолошке одлике тела, наталитет и морталитет, итд. У радовима, у којима се бавио етничком структуром становништва Балкана, инсистира се на важност природне средине и адаптације човека на њу, што се може сматрати и утицајем Јована Цвијића, чији је био савременик. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 18. фебруара 1922, а за редовног 10. фебруара 1933.
Places
Панчево, рођен 30. 10/11. 11 1874.
Београд, умро 12. 02. 1944.
Београд, умро 12. 02. 1944.
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Draft
Level of detail
Minimal
Dates of creation, revision and deletion
26. 03. 2020; 02. 09. 2020.
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Sources
Српски биографски речник, т. 3, стр. 708-709.
Maintenance notes
2003к103, 2009к030.