• Manojlović, Todor

• Манојловић, Тодош
• Манојловић, Тоша
• Manojlović, Todoš
• Manojlović, Toša

Тодор "Тодош" Манојловић је рођен 17. фебруара 1883. године у тадашњем Великом Бечкереку. Књижевник, књижевни и ликовни критичар и теоретичар, и драмски писац који је својом првом драмом „Центрифугални играч“ (1930. године) поставио темеље модерне српске драме. Један је од највећих европејаца српске модерне културе.
Први светски рат га је затекао у Италији. Године 1916. одлази на Крф као добровољац, сарађује у Српским новинама и Забавнику. Од 1920. до 1924. године био је секретар Опере, затим библиотекар Сената и професор београдске Уметничке академије. Био је 1931. године, кратко и бурно, уредник Летописа Матице српске у Новом Саду. Сарађивао је са многим књижевним листовима и часописима, уз веома запажену преводилачку активност. Одликован је, између осталих награда, Палмом Француске академије. Написао је велики број песама, есеја, чланака и критика које су обухватиле све области уметничког стваралаштва. Од драма се издвајају: „Центрифугални играч“, Катинкини снови, Наход Симеон, Опчињени краљ, Сан зимске ноћи, Comedia dell arte.

Између два светска рата живи у Београду, и учествује у јавном животу као културни посленик. Био је секретар Београдске опере и секретар Матице српске и уредник њеног "Летописа" у Новом Саду. Предавао је историју уметности на београдској Уметничкој академији.[4] Интензивно је пратио уметничке догађаје и писао ликовне критике. Судови које је у овим текстовима изрекао, поводом изложби најзначајнијих југословенских сликара, послужили су за данашњу периодизацију у ликовној уметности 20. века. Ликовне критике Тодора Манојловића објављене су у редакцији Јасне Јованов, у издању Градске библиотеке Зрењанин.

• Српски

• Ћирилица