• Kolarović, Zorka

• Тодосић, Зорка
• Todosić, Zorka

Зорка Тодосић, рођена Коларовић, била је позната српска глумица, више од 20 година првакиња Народног позоришта у Београду. Нарочито се истицала као субрета у оперетама и у певачким улогама у комадима из народног живота, да би се у зрелијим годинама доказала у комедији и драми. Глумила је насловну улогу у првом извођењу Коштане. Заузима посебно место у галерији наших најзначајнијих позоришних уметница као велика трагеткиња и првокласна оперетска певачица, која је носила главне оперетске улоге и кроз њих популаризовала оперету у Србији. Умрла је помраченог ума и готово заборављена.

Након мужевљеве смрти, 1886. године, Зорка се враћа на сцену и постаје редован члан београдског Народног позоришта у улози Илке Етвесеве у представи Рат у миру. Од 1887. године њено име појављује се све чешће на позоришним плакатима, aли са грешком. Уместо као Теодосијевићка на једном плакату потписана је као Тодосићка и грешка се изнова понавља, па тако Тодосић постаје њено усвојено презиме.

Зорка Тодосић је у првој етапи свога уметничког стварања тумачила многе певачке улоге у комадима с певањем, водвиљима и оперетама. Године 1894. повлачењем са сцене Марије Цветић, Зорка замењује у главним улогама. Са Рајом Павловићем и Добрицом Милутиновићем она је била једна од првих солиста у позоришном хору. Према схваћеном карактеру улога с певањем, Зорки Тодосићки је додељена и прва улога Коштане у истоименој представи Боре Станковића, чија је премијера била 22. јуна 1900. Иако је прво извођење пратио неуспех који се огледао кроз слабу посећеност представе, Зорка је ову улогу играла наредних 6 година.

У периоду од 1895. до 1908. године Народно позориште пролази кроз период у коме модерна француска, руска и немачка позоришта постају узор. Посебан значај имала су гостовања европских глумачких трупа од којих су београдски глумци имали прилику да науче нови уметнички, првенствено француски, стил глуме. Почели су да се стварају глумачки парови за тумачење главних улога: носилац ових комада постала је Зорка Тодосић, заједно са партнерима Богобојем Руцовићем и Милорадом Гавриловићем.

Нарочито су запажене њене улоге у представама: Доктор Окс, Федора, Досадан свет, Ни око шта, Чергашки живот, Заза, Загонетка и многим другим. Све Молијерове субрете биле су у њеним рукама: Дорина у Тартифу, Тонета у Убраженом болеснику, Мартина у Силом лекар. Истовремено, Зорка Тодосић гради улоге и у озбиљној драми и друштвеној комедији Посебно се истиче улогама у представама: Код белог коња, Мадам Сан-Жен, Разведимо се, Бубурош, Ливничар, Полусвет, Чергашки живот.

У августу 1905. године умире њена ћерка Љубица. Оставши сама, Зорка се још више везује за позориште. Од позоришне сезоне 1904/1905. године она се враћа комедији у улози седих госпи. У народним комадимам, нарочито у Стеријином репертоару била је незамењива. Остаће запамћена њена остварења у комадима Зла жена и Покондирена тиква, као и Јулишка у Нушићевом комаду Пут око света. Са 44 године, 7. марта 1908. године Зорка Тодосић прославила је јубилеј - 20 година професионалног играња на сцени Народног позоришта, насловном улогом у представи Мамзел Нитуш. Прославу су својим присуством увеличали и принц Павле и принцеза Јелена. Године 1902. у пензију се повлачи чувена Милка Гргурова, а 1908. умиру Вела Нигриноваи, Софија Цоца Ђорђевић тако да од 1908. па до пензионисања Зорка Тодосић остаје водећа звезда београдског Народног позоришта.

Пред сам крај каријере Зорка Тодосић пружила је свој допринос оснивању Народног позоришта у Скопљу глумећи у преставама Господин Алфонс, Миш, Пркос, као и у својој незаборавној креацији Зле жене, Јована Стерије Поповића.

• Српски

• Ћирилица