Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Гај, Људевит
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Gaj, Ljudevit
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1809-1872
Историјат
Рођен је у Крапини 8. јула 1809. године. Основну школу завршио је у родном месту, а латинску гимназију је похађао у Вараждину (1821-1826),као и немачку гимназију у Карловцу 1826. године. Потом је исте године уписао филозофију у Бечу, а потом прешао у Грац (1827-1828), да би потом прешао на студије права у Пешти које похађа од 1829. до 1831. године. Након студија вратио се на кратко у Крапину, да би почетком 1832. године прешао у Загреб где ради као бележник при Банском столу. Докторирао је у Лајпцигу 1834. године.
Још као студент почео је да објављује прве књижевне радове, али није оставио већи књижевни утицај, али је препознао значај језика и књижевности у очувању националног идентитета. То је посебно имали значаја у Хрватској гдје је у току био снажан замах мађаризације становништва. Један од првих корака очувању националне свести јесте његова "Кратка основа хрватско-славонског правописања" да усвајањем штокавског нарјечја се ради на повезивању Јужних Славена. Овим се и наметнуо као једна од предводника Илиског покрета. Већ 1835. године добио је дозволу за издавање првих новина и почиње са објављивањем "Новина Хорватских" које су следеће године преименовиане у "Илирске народне новине". Аустрија је 1843. године забранила употребу илирског имена, па је покрет доспио у кризу, али се поново активирао за време Револуције 1848. године. После слома Револуције његов утицај опет опада.
Умро је у Загребу 20. априла 1872. године.
Још као студент почео је да објављује прве књижевне радове, али није оставио већи књижевни утицај, али је препознао значај језика и књижевности у очувању националног идентитета. То је посебно имали значаја у Хрватској гдје је у току био снажан замах мађаризације становништва. Један од првих корака очувању националне свести јесте његова "Кратка основа хрватско-славонског правописања" да усвајањем штокавског нарјечја се ради на повезивању Јужних Славена. Овим се и наметнуо као једна од предводника Илиског покрета. Већ 1835. године добио је дозволу за издавање првих новина и почиње са објављивањем "Новина Хорватских" које су следеће године преименовиане у "Илирске народне новине". Аустрија је 1843. године забранила употребу илирског имена, па је покрет доспио у кризу, али се поново активирао за време Револуције 1848. године. После слома Револуције његов утицај опет опада.
Умро је у Загребу 20. априла 1872. године.
Места
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Коначни
Ниво детаљности
Делимични
Датуми креирања, измене или брисања
16.01.2024.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, т. 2, стр. 607-608.
Напомене о одржавању
2401к030