Zone d'identification
Type d'entité
Personne
Forme autorisée du nom
Гај, Људевит
Forme(s) parallèle(s) du nom
- Gaj, Ljudevit
Forme(s) du nom normalisée(s) selon d'autres conventions
Autre(s) forme(s) du nom
Numéro d'immatriculation des collectivités
Zone de description
Dates d'existence
1809-1872
Historique
Рођен је у Крапини 8. јула 1809. године. Основну школу завршио је у родном месту, а латинску гимназију је похађао у Вараждину (1821-1826),као и немачку гимназију у Карловцу 1826. године. Потом је исте године уписао филозофију у Бечу, а потом прешао у Грац (1827-1828), да би потом прешао на студије права у Пешти које похађа од 1829. до 1831. године. Након студија вратио се на кратко у Крапину, да би почетком 1832. године прешао у Загреб где ради као бележник при Банском столу. Докторирао је у Лајпцигу 1834. године.
Још као студент почео је да објављује прве књижевне радове, али није оставио већи књижевни утицај, али је препознао значај језика и књижевности у очувању националног идентитета. То је посебно имали значаја у Хрватској гдје је у току био снажан замах мађаризације становништва. Један од првих корака очувању националне свести јесте његова "Кратка основа хрватско-славонског правописања" да усвајањем штокавског нарјечја се ради на повезивању Јужних Славена. Овим се и наметнуо као једна од предводника Илиског покрета. Већ 1835. године добио је дозволу за издавање првих новина и почиње са објављивањем "Новина Хорватских" које су следеће године преименовиане у "Илирске народне новине". Аустрија је 1843. године забранила употребу илирског имена, па је покрет доспио у кризу, али се поново активирао за време Револуције 1848. године. После слома Револуције његов утицај опет опада.
Умро је у Загребу 20. априла 1872. године.
Још као студент почео је да објављује прве књижевне радове, али није оставио већи књижевни утицај, али је препознао значај језика и књижевности у очувању националног идентитета. То је посебно имали значаја у Хрватској гдје је у току био снажан замах мађаризације становништва. Један од првих корака очувању националне свести јесте његова "Кратка основа хрватско-славонског правописања" да усвајањем штокавског нарјечја се ради на повезивању Јужних Славена. Овим се и наметнуо као једна од предводника Илиског покрета. Већ 1835. године добио је дозволу за издавање првих новина и почиње са објављивањем "Новина Хорватских" које су следеће године преименовиане у "Илирске народне новине". Аустрија је 1843. године забранила употребу илирског имена, па је покрет доспио у кризу, али се поново активирао за време Револуције 1848. године. После слома Револуције његов утицај опет опада.
Умро је у Загребу 20. априла 1872. године.
Lieux
Statut juridique
Fonctions et activités
Textes de référence
Organisation interne/Généalogie
Contexte général
Zone des relations
Zone des points d'accès
Occupations
Zone du contrôle
Identifiant de la notice d'autorité
Identifiant du service d'archives
Règles et/ou conventions utilisées
Statut
Final
Niveau de détail
Moyen
Dates de production, de révision et de suppression
16.01.2024.
Langue(s)
- serbe
Écriture(s)
- cyrillique
Sources
Српски биографски речник, т. 2, стр. 607-608.
Notes relatives à la mise à jour de la notice
2401к030