Особа

Бакотић, Лујо

• Bakotić, Lujo

1867-1941

Правник, публициста, лексикограф, дипломата. По завршетку основне школе у родном месту, гимназију је похађао у Сплиту. Право је студирао у Бечу и Грацу. Бавио се адвокатуром у разним местима у Далмацији, а од 1908. је био и представник Српске странке у Далматинском сабору. Био је истакнути представник Срба католика из Далмације. Бакотић је у јануару 1913. године, именован је чланом комисије српске владе, за израду пројекта конкордата између Краљевине Србије и Ватикана. Конкордат је потписан 1914. године. Он је ишао јануара 1915. године у Рим због ратификације. Остао је у Италији јер је јула 1915. године постављен за секретара српског посланства у Риму. После само месец дана, августа исте године премештен је у Париз. Министарски савет краљевине СХС га је децембра 1918. године овластио да спроведе замену старог календара са новим. После Првог светског рата био је посланик Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Ватикану (1920 — 1923), као и на другим дужностима Министарства спољних послова. Активни је члан Удружења правника Краљевине СХС 1926. године. Године 1929. Бакотић је шеф југословенске делегације за трговачке преговоре са Пољском. Постао је и почасни председник Југословенско-пољске лиге 1930. године. Лујо Бакотић је 1931. године заступник (помоћник) Министра спољних послова Краљевине Југославије, на Међународној конференција жена за мир и разоружање, одржаној у Београду. Као дипломата од 1932. године др Бакотић је југословенски посланик у Варшави. Новембра 1932. године послат је за југословенског посланика у Москви. Године 1937. др Бакотић се налазио у пензији, као бивши помоћник министра. Као пензионер наставља друштвени ангажман, те га априла 1940. године срећемо као члана управе, Културног удружења "Масарик". Пише чланке 1940. године у београдском листу "Српском гласу". Објавио је тада и књигу - споменицу посвећену животу и делу Валтаза Богишића. Пред саму смрт фебруара 1941. године позван је Лујо да учествује у оснивању београдског Друштва за проучавање Његоша. Бакотић учествује у јавном животу главног града, али и државе и католичке цркве. Као истакнути католик, повезан природно и заступа државу у односима са Италијом, Ватиканом, Чехословачком и Пољском. Објавио је низ правно-политичких чланака и расправа у многим часописима (као "Бранич", Београд). Издавачка књижара Владимира Н. Рајковића и комп. издала је 1936. године у Београду његов обимни "Речник српскохрватског књижевног језика", са 50.000 речи. 1943. године објављено је друго, измењено издање те књиге, под насловом "Речник српског језика", код "Српске књижаре" у Београду.[15] Као стручњак правник превео је "Јустинијанове институције" 1912. године и "Свето писмо Старог и Новог завета" 1933. године. Пред крај живота, 1939. године објавио је код београдског књижара Геце Кона своје вредно историографско дело: "Срби у Далмацији од пада Млетачке републике до уједињења".

Сењ, Хрватска, рођен 21. 11. 1867.
Београд, умро 31. 03. 1941.

Нацрт

Минимални

31. 12. 2024.

• Српски

• Ћирилица

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D1%83%D1%98%D0%BE_%D0%91%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%9B
Српски биографски речник 1 (А-Б), Нови Сад, 2004, стр. 378-379.

2412к103,