Прибићевић, Адам

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Прибићевић, Адам

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Pribićević, Adam

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1880-1957

Историјат

Политичар и публициста. Био је млађи брат Светозара Прибићевића и припадник десног крила Самосталне демократске странке. Крајем 1943. године пришао организацији Драгољуба Михаиловића и постао члан Централног националног комитета. Августа 1944. године је побегао у Италију. После завршетка Другог светског рата остао је у емиграцији у САД и Канади где је и умро. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, студије права у Загребу. Политичку делатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и „Српском колу“. Године 1908. био је оптужен у велеиздајничком процесу због везе с братом Миланом Прибићевићем, официром и Валеријаном Прибићевићем, професором, за сарадњу на изради и спровођењу револуционарног програма против Аустроугарске. Због тога је с братом Валеријаном (Васом) осуђен на 12 година тешке тамнице. Године 1910. процес је аболиран, а Прибићевић ослобођен. У циљу развоја села, окупљања и просвећивања сељаштва, основао је друштво за културно и економско унапређење српског села под именом Сељачко коло. До избијања Првог светског рата био је уредник Српског кола; његова мисија у Београду 1913. и разговори с Николом Пашићем претходили су одлуци Коалиције о компромису са владом у Будимпешти. После избијања рата Прибићевић је ухапшен и 1915. упућен на фронт у Галицију. После 1918. неко време живи у Београду, где издаје „Народ“, „лист за сељаке“. Од 1924. живи у Вучитрну, на Косову. Опредељен за Самосталну демократску странку, јавља се у њеним листовима („Ријеч“, и „Реч“) чланцима о проблематици села и сељаштва. Истрајао је до краја уз брата Светозара, а после његове смрти 1936, био је изабран за председника СДС. Захвалио се на председништву странке 1938. Од 1941. живео у емиграцији, једно време у Лондону, а затим у Канади. У емигрантским данима активно је радио у организацијама Срба у дијаспори, а један је од оснивача Удружења српских писаца у иностранству 1951. године. Објавио је Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији и мемоаре Мој живот и Од господина до сељака.

Места

Костајница, Хрватска, рођен 24. 12. 1880.
Виндзор, Канада, умро 7. 02. 1957.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Повезани ентитет

Прибићевић, Милан (1877-1937)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Прибићевић, Милан је брат/сестра од Прибићевић, Адам

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Прибићевић, Светозар (1875-1936)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Прибићевић, Светозар је брат/сестра од Прибићевић, Адам

Датуми везе/односа

Опис везе

Подручје приступних тачака.

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

29. 04. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Напомене о одржавању

2004к103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC