Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Прибићевић, Адам
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Pribićević, Adam
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1880-1957
Историјат
Политичар и публициста. Био је млађи брат Светозара Прибићевића и припадник десног крила Самосталне демократске странке. Крајем 1943. године пришао организацији Драгољуба Михаиловића и постао члан Централног националног комитета. Августа 1944. године је побегао у Италију. После завршетка Другог светског рата остао је у емиграцији у САД и Канади где је и умро. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима, студије права у Загребу. Политичку делатност започиње у Српској самосталној странци, пише у њеним листовима Србобрану и „Српском колу“. Године 1908. био је оптужен у велеиздајничком процесу због везе с братом Миланом Прибићевићем, официром и Валеријаном Прибићевићем, професором, за сарадњу на изради и спровођењу револуционарног програма против Аустроугарске. Због тога је с братом Валеријаном (Васом) осуђен на 12 година тешке тамнице. Године 1910. процес је аболиран, а Прибићевић ослобођен. У циљу развоја села, окупљања и просвећивања сељаштва, основао је друштво за културно и економско унапређење српског села под именом Сељачко коло. До избијања Првог светског рата био је уредник Српског кола; његова мисија у Београду 1913. и разговори с Николом Пашићем претходили су одлуци Коалиције о компромису са владом у Будимпешти. После избијања рата Прибићевић је ухапшен и 1915. упућен на фронт у Галицију. После 1918. неко време живи у Београду, где издаје „Народ“, „лист за сељаке“. Од 1924. живи у Вучитрну, на Косову. Опредељен за Самосталну демократску странку, јавља се у њеним листовима („Ријеч“, и „Реч“) чланцима о проблематици села и сељаштва. Истрајао је до краја уз брата Светозара, а после његове смрти 1936, био је изабран за председника СДС. Захвалио се на председништву странке 1938. Од 1941. живео у емиграцији, једно време у Лондону, а затим у Канади. У емигрантским данима активно је радио у организацијама Срба у дијаспори, а један је од оснивача Удружења српских писаца у иностранству 1951. године. Објавио је Насељавање Срба по Хрватској и Далмацији и мемоаре Мој живот и Од господина до сељака.
Места
Костајница, Хрватска, рођен 24. 12. 1880.
Виндзор, Канада, умро 7. 02. 1957.
Виндзор, Канада, умро 7. 02. 1957.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Повезани ентитет
Прибићевић, Милан (1877-1937)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Прибићевић, Милан је брат/сестра од Прибићевић, Адам
Датуми везе/односа
Опис везе
Повезани ентитет
Прибићевић, Светозар (1875-1936)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Прибићевић, Светозар је брат/сестра од Прибићевић, Адам
Датуми везе/односа
Опис везе
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
29. 04. 2020.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Напомене о одржавању
2004к103,