Особа

Варнава, српски патријарх

• Varnava, srpski patrijarh

• Варнава, главнички епископ 1910-1913
• Варнава, велешко-дебарски епископ 1913-1920
• Варнава, скопски митрополит 1920-1930
• Росић, Варнава
• Росић, Петар

1880-1937

Патријарх Српске православне цркве. Световно име Петар.Крштен је у цркви Манастира Света Тројица. Основну школу завршио је у Пљевљима, а богословско-учитељску у Призрену 1899. године. Затим је 1905. године завршио Духовну академију у Петрограду, ге се и замонашио. Из Петрограда, у другој половини 1905. године јеромонах Варнава је отпутовао о руском трошку у Истанбул ради уписа на Богословију на Халки. Примио је дужност свештеника при српском посланству. У то време писао је у „Цариградском гласнику“, једином часопису на српском језику у Турском царству, управљао српском школом и сарађивао са Цариградском патријаршијом. За време управе велешко-дебарског митрополита Партенија Галаса (1907—1913) који је често и на дуже време одсуствовао из епархије због синодских послова у Цариграду, словенско становништво поменуте епархије је уз помоћ Краљевине Србије успело да се избори да архимандрит Варнава Росић буде постављен на службу помоћног епископа у овој епархији, са насловом: епископ главинички. Епископ Варнава је хиротонисан 10. априла 1910. године у патријаршијском храму Светог великомученика Георгија у Цариграду. По завршетку Балканских ратова и ослобођењу Јужне Србије, када је велешко-дебарски митрополит Патреније је коначно премештен у другу епархију, а епископ Варнава је преузео пуну управу над Велешко-дебарском епархијом. Услед одласка грчких и егзархијских епископа (1913.), Варнава је управљао и Битољском епархијом, као и деловима епархија Струмичке, Пољанско-вардарске и Преспанско-охридске, где је уредио целу Српску цркву у јужним крајевима проширене државе. У Првом светском рату је морао да напусти Јужну Србију, где је заједно са српским народом и војском прешао преко Албаније на Крф. После рата, по жељи српске владе, је отишао је у Русију, у дипломатску мисију. Када је 1920. успостављена јединствена Српска патријаршија, Варнава је 17. новембра 1920. изабран за митрополита скопског. За патријарха Српске православне цркве изабран је 12. априла 1930. године. Варнава је од расцепкане СПЦ у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја, новим Уставом цркве и строгим правилима устројио СПЦ на модеран начин и успео да је одвоји од државе. У његово време активиран је црквени живот, тако да је почела градња многих храмова, па је његовом иницијативом започета и изградња храма Светог Саве на Врачару у Београду Такође је подигао на месту старе Београдске митрополије, нову зграду за потребе Архиепископије (зграду данашње Патријаршије у непосредној близини Саборног храма), као и манастир Ваведење на Сењаку. Био је против покушаја стварања конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Преминуо је изненада и мистериозно у 57. години живота у Београду, у моменту изгласавања поменутог конкордата у Скупштини Југославије, који, иако изгласан већином гласова, никада није ступио на снагу.

Пљевља, Црна Гора, рођен 29. 08/10. 09. 1880.
Београд, умро, 23. 07. 1937.

За израду нормативног записа личног имена види Идризовић, Ненад. „Ауторска каталогизација црквених имена: предлог за уједначавање примене чл. 131, 132, 133 ‘Правилника и приручника за израдбу абецедних каталога. Део 1, одредница и редалица’ Еве Вероне“, Библиотекар, Год. 56, св. 1 (2014): 57-67.

Коначни

Делимични

18. 05. 2021, 09.01.2024.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 2, стр. 52-53.

2105к103, 2401р030,