Подручје идентификације
Врста ентитета
Званични облик назива/имена
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Došen, Nikola
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Дошеновић, Никола
- Došenović, Nikola
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
Историјат
Никола Дошеновић Дошен (Почитељ, Госпић 1857 - Велики Бечкерек, Банат 30, јул 1929), песник. Рођен је у породици православног свештеника. Отац Петар био је прота у Почитељу, а мајка му потиче из чувене породице Медаковић. Право је завршио на Универзитету у Загребу. Као судија истицао се праведношћу. Био је велики српски национални радник, због чега је стекао епитет "Српски судија". По сајмовима и скуповима у Лици, Кордуну и Банији, уз гусле, опевавао је славу и јунаке нашег народа и прорицао да "стара слава мора једног дана уродити и новом". Прогањан од аустроугарских власти, као несаломљиви интелигентни српски родољуб и активни судија, стално је премештан, а у изборима под Куенеовим режимом јавно се изјашњавао за опозицију. Упркос свему стекао је велики углед, па је својевремено био један о седам касационих судија у Загребу.
Никола Дошеновић био је и песник. Своје прве песме није ни бележио, писао ни штампао, већ их је остављао путем живе речи народу, тако да су се још за његова живота певале као народне. Добро је познавао народну позију, знао многе песме наизуст, неке преправљао и допуњавао и сам певао песме у нарондом духу. У поезији је следио Бранка Радичевића и Ђуру Јакшића. Био је диван лирик и родољубни песник, народни песник. Своје песме почео је да објављује тек као пензионер. Био је омиљен и најпознатији сарадник часописа "Српско Косово" које је излазило у Косовској Митровици (од 1920. до 1924.) и Скопљу (од 1924, до 1934.). Неки од ондашњих књижевних критичара су веома похвално писали о поезији овог "неимара из Српске Вендеје из Лике". Неколико година после пензионисања, прешао је из Загреба у Банат код својих синова, Мирка и Војислава, иначе доктора који су живели у Великом Бечкереку. Песме је писао до краја живота и највећи број објавио у "Српском Косову".
Познате су његове пјесме: Незнани јунак, Братска слога, Косовка дјевојка, Соколима царског Скопља, Панславизму, и многе друге. Умро је у Великом Бечкереку гдје је и сахрањен.
Места
Велики Бечкерек - умро 1929.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Ниво детаљности
Датуми креирања, измене или брисања
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица