Особа

Токин, Бошко

• Tokin, Boško

1894-1953

Писац, преводилац, теоретичар, књижевни, позоришни и филмски критичар. Основну школу завршио је у Вршцу. Реалну гимназију започео је у Земуну, а матурирао је у Темишвару 1912. После матуре настанио се је код стрица у Земуну. До јануара 1914. два пута је пропутовао Средњу Европу. Тада прелази у Београд, и почиње да ради као новинар у листу Пијемонт. У Првом светском рату у почетку је учествовао као добровољац на фронту. Касније је био члан Ратног прес бироа Српске врховне команде. Прешао је Албанију са заштитним полубатаљоном Врховне команде. Године 1916. стигао је са првим избеглицама из Србије у Француску. На Сорбони је уписао студије естетике и историје уметности. Године 1917. учествовао је у организовању Прве српске изложбе у Паризу, а 1919. и Прве југословенске изложбе. У међувремену је доста времена проводио путујући у Монте Карло, Ницу, Марсеј, Барселону, Брисел, Лондон. У Југославију се вратио 1920. и у листу Прогрес објављује прву филмску критику на српском језику. До 1925. године активно је учествовао у свим књижевним и уметничким манифестацијама у земљи. Био је члан авангардног покрета зенитизам и са Љубомиром Мицићем и Иваном Голом 1921. објављује „Манифест зенитизма“, а затим је био и заступник у Београду чувеног авангардног часописа Зенит. Био је такође и члан групе Алфа - Београдске књижевне заједнице, чији су чланови сарађивали у различитим авангардним часописима тог времена, какви су били загребачка Критика, Мицићев Зенит и други. Године 1924. са Драганом Алексићем је основао Клуб филмофила. Године 1925. у Загребу је покренуо први недељни филмски лист Филм. Пре Другог светског рата, 1940. године, завршио је књигу Историја југословенског филма. После рата је, са Владетом Лукићем, написао Филмски лексикон и књигу о филму.За време окупације током Другог светског рата Токин је био уредник колаборационистичког листа Коло и све време рата објављивао је филмске критике. Због сарадње у Колу је 1945. године суђено му је јер је тај лист "доносио чланке и фотографије о успесима и победама окупатора". Осуђен је на губитак националне части и присилан рад. Провео је у затвору три године. По издржавању казне добија државни посао у једној књижари у Вршцу.

Чаково, Румунија, рођен 2. 04. 1894.
Београд, умро 12. 1953.

Нацрт

Минимални

24. 04. 2021.

• Српски

• Ћирилица

24. 04. 2021.

2104к104,