Особа

Бан, Матија

• Ban, Matija

1818-1903

Рођен је у Петровом Селу код Дубровника 16. децембра 1818. године. У Дубровнику је завршио основну школу и гиманзију. Послије школовања радио је као адвокатски писар и катастарски радник, али 1839. године напушта Дубровник и одлази у Отоманско царство. На острву Халки радио је као предавач италијанског језика, ту се и оженио, а потом преселио у Бурсу. У Цариграду се упознао са идејама Адама Чарторијског о ослобођењу Словена. У Србију долази 1844. године на мјесто васпитача кћери кнеза Александра Карађорђевића. Од 1850 године ради као професор француског језика на Лицеју и на његов предлог основана је катедра за француски језик и књижевност. Предавао је француски језик и на Војној академији. Службу је изгубио са падом кнеза Александра Карађорђевића 1858. године. У ово вријеме блиско је сарађивао са Илијом Гарашанином, за кога је обављао бројне тајне дипломатске мисије у Угарској и Црној Гори. Промјеном власти и доласком династије Обреновића на престо активиран је поново 1861. године у Пресбироу и његов управник остаје све до 1880. године. Пензионисан је 1885. године, и посљедње дане провео је на имању Бановац (данашње Баново брдо). Био је члан Друштва српске словесности од 1858, Српског ученог друштва од 1864. и Српске краљевске академије од 1887. године.
Био је један од најпопуларнијих писаца друге половине 19. вијека у Србији.
Умро је Београду 14. марта 1903. године.

Коначни

Делимични

09.11.2023.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 1, стр. 397-398.

2311к030,